Дәрбази һондоре буйин

Дәрбази навәроке буйин

ТʹЕМА ЖЬ РʹУЙЕ ЖУРНАЛЕ | КʹЬТЕБА ПИРОЗ​—ҺАТӘ ХԜӘЙКЬРЬНЕ У ГЬһИШТӘ МӘ

Кʹьтеба Пироз Һатә Хԝәйкьрьне

Кʹьтеба Пироз Һатә Хԝәйкьрьне

ЧӘТЬНАЙИ: Папирус у пергамент тьштед ньвисандьнейә фәрз бун, чь кӧ ньвискʹаред Кʹьтеба Пироз дьданә хәбате (2 Тимотʹейо 4:13). * Чаԝа әв һʹәму тьшт һатьнә хԝәйкьрьне?

Папирус һеса дьԛәльшә, рʹәнге хԝә ӧнда дькә, у сьст дьбә. Зандар Ричард Паркинсон у Стефен Кԝәрке дьбежьн: «Ԝәʹдә дәрбаз дьбә у бәлге ԝе дьрʹьзьн дьбьнә ах. Чахе кʹьтебед гӧломатккьри гәләк ԝәʹдә тенә хԝәйкьрьне, дьрʹьзьн у кʹәфьки дьбьн жь бо неме, ӧса жи кʹезьк у мьшк дьхԝьн. Илаһи чахе нава халийеда ԝәшартинә, мурьстангед сьпи (герик) дькарьн ԝана бьхԝьн. Чахе һьнә папирус һатьнә дитьн, әԝ жь рʹонайе у неме, һе зу хьраб бун.

Пергамент һьмбәри папирусе даһа дьреж те хԝәйкьрьне. Ле әԝ жи хьраб дьбә һәрге рʹьнд хԝәй нәкьн у һәрге әԝ щийе гәрм, нем йан рʹонайи бә. * Кʹезьк пергаменте жи дькарьн бьхԝьн. Ләма жи дь кʹьтеба «Еvеryday Ԝriting in thе Graеco-Roman Еast» ӧса һатийә ньвисандьне: «Жь бо ԝан мәʹнийа гәләк дәстньвисаред кәвьн һʹәта рʹожа иройин нәһатьнә хԝәйкьрьне». Һәрге дәстньвисаред Кʹьтеба Пироз жи нәһатана хԝәйкьрьне, әʹламәтийа Кʹьтеба Пироз жи, мина ԝан дәстньвисаред кәвьн, ԝе ӧнда буна у нәгьһиштана һʹәта рʹожед мә.

ЧАԜА КʹЬТЕБА ПИРОЗ ҺАТӘ ХԜӘЙКЬРЬНЕ: Ль гора ԛануна Щьһуйа, һәр пʹадшак гәрәке «жь кʹьтеба ван ԛануна, . . . кʹьтебәке хԝәрʹа жь бәр ԝе бьньвисә», демәк пенщ пʹьртукед Кʹьтеба Пирозә пешьн (Ԛануна Дӧщари 17:18). Хенщи ԝе йәке, бәргьред щерʹьбанди һаԛас манускрипт дәрдьхьстьн, кӧ ԛьрна йәкеда, Д.М.-да, Ньвисаред Пироз һʹәму кʹьништада ль нава тʹәмамийа Исраеле һәбун, у һәла һе ль Макәдонйа дурда жи! (Луԛа 4:16, 17; Кʹаред Шандийа 17:11). Гәло чаԝа һьнә манускриптед лапи кәвьн һʹәта рʹожед мә һатьнә хԝәйкьрьне?

Манускриптед кӧ әʹйан ьн ча Кʹьтебед Гӧломатккьри йа Бәʹра Мьри, нава ԛьрнада, дь щерʹед жь халийа сорда һатьнә хԝәйкьрьне. Әв дь шкәфтада дитьн, кʹидәре кӧ һәԝакә зьһа бу

Зандаре Пәймана Ну, бь наве Филип Комфорт дьбежә: «Щьһуйа кʹьтебед гӧломатккьри, нава кʹижанада кӧ Ньвисаред Пироз жи һәбун, дь щерʹада хԝәй дькьрьн, сәва дьреж бенә хԝәй кьрьне». Паше Мәсиһийа жи ӧса дькьрьн. Ләма жи һьнә манускриптед Кʹьтеба Пироз дь щерʹада дьдитьн, ӧса жи дь ԛотʹийада щийе тәʹрида йан жи дь шкәфтада кʹидәре кӧ һәԝа зьһа бу.

ЧЬ ӘМ ПЕҺʹӘСИЙАН: Бь сәда пʹаред манускриптед Кʹьтеба Пироз, ида 2 000 сал зедәтьр ә, кӧ һәнә,  у һʹәта рʹожед мә һатьнә хԝәйкьрьне. Манускриптед тʹӧ ньвисандьнәкә дьн һаԛас тʹӧнә бун, чьԛас кӧ йед Кʹьтеба Пироз һәнә.

^ абз. 3 Папирус әв материал ә, кӧ ль сәр те ньвисандьне. Әԝ жь ԝе шинкайе те чекьрьне, наве кʹижане хут папирус ә у әԝ щийе авзем шин дьбә. Пергамент жь чʹәрме һʹәйԝана те чекьрьне.

^ абз. 5 Мәсәлә, документа фәрмийә Декларасийа Тʹәвнәбуйине йа Дәԝлетед Амәрика Йәкбуйи, ль сәр пергаменте һатьбу ньвисандьне. 250 сал жи дәрбаз нәбун, әв ида хьраб бьбу у чәтьн бу ньвисандьна ԝе тедәрхьн.