O Jehova tano o ćaćutno Devel ando kova vaćeri i Biblija. Ov stvorinđa sa o buća (Otkrivenje 4:11). Isto sar o Isus hem o prorokija sar soj tane o Avraham hem o Mojsije, služinđe olese (Postanak 24:27; Izlazak 15:1, 2; Jovan 20:17). Ov nane Devel samo ando jekh narodo, nego tano Devel ando sa o manuša ki celo phuv (Psalam 47:2).

 Sar so vaćeri i Biblija, e Devleso anav tano Jehova. Samo ov šaj te akhari odova anav (Izlazak 3:15; Psalam 83:18). O anav Jehova avela ando hebrejsko glagol kova značini „te ovel“ hem but izučavaocija phenena so odova anav značini „Ov ćerela te ovel“. Akava mothovi amenđe soj tano o Jehova Stvoritelj hem so ka ispunini sa so phenđa (Isaija 55:10, 11). Isto ađahar, i Biblija pomožini amenđe te penđara e osoba koja akhari o anav Jehova, pogotovo olesi najbari osobina o mangipe (Izlazak 34:5-7; Luka 6:35; 1. Jovanova 4:8).

 Ki hebrejsko ćhib o anav Jehova pisini pe štare slovencar יהוה (JHVH), kola tane penđarde sar tetragram. Ki amari ćhib koristinaja o anav Jehova. Amen avdije na đanaja tačno sar ki hebrejsko ćhib izgovorinđa pe e Devleso anav, ama odova oblik Jehova beršenca koristini pe ko but ćhibja. Na primer, ki Biblija ki englesko ćhib, prvo puti pojavini pe o anav Jehova ko prevod ando Vilijam Tindejl kotar 1530. berš. E Devleso anav Jehova koristini pe hem ki srpsko ćhib, ko prevod ando dr. Lujo Bakotić, kotar 1933. berš ki fusnota aso Postanak 2:5. a

Sose na đanaja sar tačno izgovorinđa pe e Devleso anav ki hebrejsko ćhib?

 I hebrejsko ćhib hine la samo suglasnikija a na hem samoglasnikija. Ko odova vreme, o manuša kola čitinđe ki hebrejsko ćhib, tačno đanđe kola samoglasnikija valjanđe te dodajinen. Palo odova so hine završimo o pisibe ando hebrejska spisija (o Purano zavet), disave Jevreja sebepi i tradicija verujinđe soj tano pogrešno te koristinen e Devleso anav. Ked bi čitinena ko disavo stih e Devleso anav, on bi umesto o anav phenena o titule sar soj tane „Gospod“ ja „Devel“. Sar nakhlja o vreme o manuša prihvatinđe akija tradicija hem sebepi odova više na đanđe sar tačno izgovorinipe e Devleso anav Jehova. b

 Disave phenena so e Devleso anav valjanđa te izgovorini pe sar „Jahve“, a avera phena so šaj hine hem avrećhane te izgovorini pe. Ko jekh svitko kova hine arakhlo ki obala ando Mrtvo more ko kova nalazini pe o deo andi knjiga Levitska ki grčko ćhib, e Devleso anav tano prenesimo sar Iao. Isto ađahar, o grčka piscija ko purano vreme phenđe so e Devleso anav šaj te izgovorini pe hem sar Iai, Iave hem Iaue, ama niko našti te đanel da li ćaće ađahar izgovorinđa pe e Devleso anav ki hebrejsko ćhib. c

O pogrešno razmišljanje hem o ćaćipe ando e Devleso anav

 Pogrešno razmišljanje: E Devleso anav na valjani te ovel pisimo ki Biblija odolese so na đanaja tačno sar izgovorinđa pe ki hebrejsko ćhib.

 Ćaćipe: Ako razmislinaja ađahar odova bi značini so o Devel očekujini ando manuša kola vaćerena različita ćhibja te vaćeren oleso anav ko isto način. Ama, i Biblija mothovi so e Devlese sluge ko purano vreme kola vaćerđe različita ćhibja o anava vaćerđe ko različito način.

 Na primer, dikh o anav ando izraelsko sudija o Isus Navin. O hrišćanija ko prvo veko kola vaćerđe hebrejsko ćhib oleso anav izgovorinđe Jehošua, a okola kola vaćerđe grčki bi phenena Isus. Odova so ki Biblija koristini pe o anav Isus mothovi so o hrišćanija koristinđe asavko oblik kova hine penđardo ki olengi ćhib (Dela apostolska 7:45; Jevrejima 4:8).

 Isto odova šaj te phena hem aso e Devleso anav. Te irini pe e Devleso anav ko odola thana kuri valjani ki Biblija tano but považno nego li odova sar tačno izgovorini pe oleso anav.