1. Кад слепи добро видеће,

а глуви јасно чути све,

и пустиња процветаће,

јер вода кроз њу тећи ће.

Кад хром ко јелен скакаће

и смрти болне нестаће,

то срећно време видимо

на награду кад гледамо.

2. Кад неми сви ће клицати

и стари се подмладити,

кад земља пружи обиље

и добра свег’ не нестане,

кад дечји смех се разлеже,

а мир и срећа шире се,

и мртвима се надамо

на награду кад гледамо.

3. Кад заједно сви бораве

— вук, јагње, теле, звери све,

а мали дечак води њих

и гласом својим предводи.

Све сузе, боли нестаће,

страх, туга, очај престаће,

доживет’ све то можемо

на награду кад гледамо.