Чунг Кјунг и Џули, који су у браку и имају нешто више од 30 година, све до отприлике пре пет година служили су као општи пионири у Сиднеју. „Имали смо посао са скраћеним радним временом и живели смо прилично добро“, каже Чунг Кјунг. „Тамо где смо живели клима је пријатна а животни стандард задовољавајућ. Породица и пријатељи су нам били близу.“ Па ипак, њих двоје нису били потпуно задовољни својим животом. Знали су да им околности омогућавају да ураде више у служби, али су оклевали да нешто учине у том погледу.

Затим су на конгресу 2009. чули говор који је оставио снажан утисак на њих. Говорник се обраћао онима који су могли проширити своју службу. Рекао је: „Возач може усмерити свој ауто лево или десно само када је ауто у покрету. Слично томе, Исус ће нас усмерити како да више учинимо у служби, али само ако смо у покрету, то јест ако се истински трудимо да нешто конкретно и урадимо.“ * Чинило им се да се говорник обраћа баш њима. На том истом конгресу интервјуисан је брачни пар мисионара који служе на Тајвану. Говорили су о томе колико им служба проповедања доноси радости и истакли да је у тој земљи потребно више проповедника добре вести. Чунг Кјунг и Џули су поново имали утисак да су те речи упућене управо њима.

Џули каже: „Након тог конгреса, молили смо се Јехови да нам да храбрости да предузмемо све што је потребно и преселимо се на Тајван. Није нам било свеједно. Чинило нам се као да први пут у животу треба да скочимо у дубоки базен.“ Оно што пише у Проповеднику 11:4 помогло им је да „скоче“. Тамо стоји: „Ко пази на ветар никад неће сејати, и ко гледа на облаке никад  неће жети.“ Чунг Кјунг каже: „Решили смо да престанемо да ’пазимо и гледамо‘ и да почнемо да ’сејемо и жањемо‘.“ Усрдно су се молили, читали животне приче мисионара, разменили више мејлова са некима који су се већ преселили на Тајван, продали своје аутомобиле и намештај и након три месеца отишли на Тајван.

Више од 100 браће и сестара из разних земаља тренутно служе на Тајвану, на подручјима где је потребно више објавитеља. Дошли су из Аустралије, Велике Британије, Јапана, Јужне Кореје, Канаде, Сједињених Држава, Француске и Шпаније. Најмлађи има 21 годину, а најстарији 73 године. Међу њима је и више од 50 неудатих сестара. Шта помаже овим ревним објавитељима да истрају у служби проповедања у страној земљи? Прочитајмо шта су неки од њих рекли.

Лора је неудата сестре из Канаде и служи као пионир на западу Тајвана. Међутим, пре око десет година она уопште није волела да иде у службу. Ова сестра каже: „Ишла сам у службу проповедања таман толико да нисам ни могла да је заволим.“ Затим су јој пријатељи из Канаде предложили да заједно иду у Мексико и да тамо помогну у проповедању око месец дана. „То је било први пут да сам провела доста времена у служби проповедања и, на моје изненађење, било ми је прелепо.“

То искуство је навело Лору да размисли о томе да пређе у неку скупштину на страном језику у Канади. Уписала се на курс кинеског језика, прикључила се једној кинеској групи и поставила себи циљ да се пресели на Тајван, што је и учинила у септембру 2008. „Било ми је потребно око годину дана да се привикнем на ново окружење, али сада не могу ни да замислим да се вратим у Канаду“, каже она. Како сада гледа на службу проповедања? „Заиста уживам у њој! Не постоји ништа што ми причињава толико задовољства као то што могу да гледам како  се људи мењају док полако упознају Јехову. Пресељење на Тајван ми је управо то омогућило.“

Брајан и Мишел, брачни пар са нешто више од 30 година, преселили су се пре око осам година из Сједињених Држава на Тајван. У почетку су имали утисак да њихово учешће у служби баш и нема неког смисла. Међутим, један искусан мисионар им је рекао: „Чак и ако успете да само дате трактат неком, треба да имате на уму да је то вероватно први пут да је та особа нешто сазнала о Јехови. Дакле, ви већ имате важан удео у служби проповедања овде!“ Те охрабрујуће речи су им умногоме помогле да не одустану. Један други брат им је рекао: „Уколико не желите да се обесхрабрите, немојте свој напредак у учењу кинеског језика мерити у односу на претходни дан, већ у односу на претходни конгрес.“ Овај брачни пар је заиста напредовао и данас су делотворни пионири.

Шта те може мотивисати да почнеш да учиш неки страни језик? Посети земљу у коју планираш да се преселиш. Иди тамо на састанке, упознај тамошњу браћу и сестре и иди с њима у службу проповедања. Брајан каже: „Када будеш видео колико много људи жели да саслуша библијску поруку и када будеш осетио велику љубав локалне браће и сестара, пожелећеш да се опробаш у томе да служиш у страној земљи.“

Неколико пионира који су се преселили на Тајван издржавају се тако што дају часове енглеског. Кристин и Мишел продају рибу. Кристин каже: „Никада раније се нисам бавио таквим послом, али захваљујући њему могу да останем у земљи.“ С временом је стекао редовне муштерије. Овај посао им омогућава да се издржавају и оставља им довољно времена за оно што им је најважније, а то је пионирска служба.

Вилијам и Џенифер, брачни пар из Сједињених Држава, дошли су на Тајван пре око седам година. „Учење језика, пионирска служба, брига за скупштину и зарађивање за живот могу понекад исцрпсти човека“, каже Вилијам. Шта им је помогло да истрају и остану срећни? Труде се да постављају себи реалне циљеве. На пример, пошто нису очекивали превише од себе док су учили кинески, нису се превише ни разочарали када је напредак био спорији.

Вилијам се сећа како му је путујући надгледник једном приликом рекао: „Уживајте у путовању, а не само у тренутку кад стигнете на своје одредиште.“ Другим речима, након што смо поставили себи неки циљ треба да уживамо у свему што радимо на његовом остварењу. Вилијам каже да је тај савет њему и његовој супрузи помогао да буду прилагодљиви, да прихватају савете наименоване браће из своје нове скупштине и да промене приступ у служби проповедања како би били делотворнији на новом подручју. Вилијам још каже: „Много нам је значило и то што смо понекад издвојили мало времена да уживамо у природним лепотама острва на ком служимо.“

Меган неудата пионирка из Сједињених Држава, такође ’ужива у свом путовању‘ док ради на свом циљу да течније говори кинески. Она сваког викенда иде са групом објавитеља у проповедање на једно посебно подручје — у луку Каохсјунг, највећу луку на Тајвану. Тамо иде од брода до брода и преноси добру вест рибарима из Бангладеша, са Вануатуа, из Индије, Индонезије, Тајланда и са Филипина. „Будући да су ти рибари у луци само кратко време, одмах почињемо да проучавамо с њима. Да бисмо стигли до свих, често проучавамо са четири или  пет рибара одједном.“ А како напредује са учењем кинеског? Она каже: „Волела бих да учим брже, али имам на уму речи једног брата: ’Ти ради најбоље што можеш, а Јехова ће се постарати за све оно што не можеш.‘“

Кети из Велике Британије се пре пресељења добро распитала које би подручје било сигурно окружење за неудату сестру. Изнела је своје бриге Јехови у молитви и писала неким подружницама, тражећи информације о могућим опасностима за неудате сестре. Када је добила одговоре на своја писма, добро је размислила о свему и закључила да би пресељење на Тајван био добар избор.

Кети се 2004. преселила на Тајван када је имала 31 годину и сада тамо скромно живи. Она каже: „Питала сам локалну браћу и сестре где могу да јефтино купујем воће и поврће. Захваљујући њиховим саветима, уштеђевина ми је трајала дуже него што сам мислила.“ Шта јој помаже да води скроман начин живота? Кети каже: „Често се молим Јехови да ми помогне да будем задовољна обичном храном и скромном одећом. Сматрам да он одговара на моје молитве тако што ме поучава које су моје стварне потребе и тако што ми помаже да не чезнем за оним што немам. Уживам у томе што живим скромно јер ми то помаже да се усредсредим на службу Јехови.“

Кети води скроман али занимљив живот. Она објашњава зашто: „Проповедам на подручју где људи желе да саслушају библијску поруку. Веома сам срећна због тога!“ Када је стигла на Тајван, постојале су само две кинеске скупштине у граду у ком је служила као пионир, а данас их има седам. „Пошто могу својим очима да гледам тај огроман пораст и да дајем свој допринос, моја свакодневица је препуна занимљивих активности.“

Шта је било са Чунг Кјунгом и Џули о којима је било речи на почетку чланка? Чунг Кјунг је испрва мислио да ће са својим скромним знањем кинеског бити од мале користи у скупштини. Али локална браћа нису тако мислила. „Када се наша скупштина поделила на две, добио сам још неке одговорности као слуга помоћник. У том тренутку сам се заиста осећао као неко ко служи на подручју где је потребно више објавитеља.“ Он додаје уз осмех: „Та потреба за објавитељима је била толико велика да сам им чак и ја био потребан!“ Он данас служи као старешина. Његова супруга Џули каже: „Сматрамо да водимо испуњен живот и срећни смо и задовољни као никада раније. Дошли смо овде да помогнемо браћи и сестрама, али након свих лепих искустава која смо имали у овој земљи чини нам се да су они помогли нама. Захвални смо Јехови што нам је омогућио да овде служимо.“

У многим земљама је још увек потребно више објавитеља. Да ли завршаваш са школовањем и размишљаш о томе шта би могао да радиш у животу? Да ли си неожењен брат или неудата сестра и желиш да више учиниш у служби? Да ли би желео да твоја породица има више лепих успомена из службе проповедања? Да ли си у пензији и имаш доста драгоценог животног искуства које можеш да поделиш са другима? Можеш бити сигуран да те очекују богати благослови уколико будеш проширио службу тако што ћеш служити на неком месту где је потребно више објавитеља Краљевства.