Неки тинејџери не долазе кући на време. Други лажу своје родитеље или се искрадају из куће да би били са својим друштвом. Шта да радите кад вас дете изневери?

•  Да ли је моје дете бунтовно?

•  Шта да радим ако моје дете лаже?

•  Кога треба кривити?

•  Како могу помоћи детету да поново задобије моје поверење?

•  Шта кажу неки родитељи

 Не мора да значи. У Библији пише: „Лудост је привезана детету за срце“, а понашање тинејџера често потврђује ту чињеницу (Пословице 22:15). „Одлуке адолесцената су често исхитрене и сулуде“, написао је Лоренс Стајнберг у својој књизи. „Очекујте погрешне изборе.“ a

 Немојте мислити да је ваше дете одлучило да вас намерно изазива. Истраживања показују да је тинејџерима веома важно шта њихови родитељи мисле о њима, чак и кад то уопште не изгледа тако. Они су највероватније разочарани у себе и мучи их и сама помисао на то да су разочарали и своје родитеље, премда то у већини случајева не би признали. b

•   Дететово друштво? Библија каже: „Лоше друштво квари добре навике“ (1. Коринћанима 15:33). Пријатељи и те како утичу на понашање тинејџера. Исто се може рећи и за дешавања на друштвеним мрежама и за рекламе. Додајте томе и чињеницу да тинејџери још увек немају довољно животног искуства и одмах постаје јасно зашто често доносе лоше одлуке. Они тек морају да науче да прихватају одговорност за своје одлуке да би постали људи на које се може ослонити.

•   Да ли је то моја кривица? Можда се питате да ли сте били превише строги па се ваше дете једноставно побунило против тога. Или се можда прибојавате да сте били превише попустљиви и тако свом детету дали превише слободе. Међутим, немојте да размишљате превише о томе да ли сте и како допринели проблематичном понашању детета него се усредсредите на то како да му помогнете да се поправи.

•   Немојте бурно реаговати. Ваше дете вероватно очекује да ћете бити љути. Зашто не бисте другачије одреаговали? Смирено поразговарајте с њим о томе зашто је поступило на одређени начин. Да ли је у питању обична радозналост? Досада? Усамљеност? Или се можда ради о очајничкој жељи да га пријатељи прихвате? Наравно, ништа од тога није оправдање за оно што је дете урадило, али овакав приступ проблему може помоћи и вама и вашем детету да боље разумете шта је конкретно довело до њега.

   Библијска мисао: „Сваки човек нека буде брз да чује, а спор да говори и спор да се љути“ (Јаковљева 1:19).

•   Помозите свом детету да изведе неки закључак из свега што се десило. У томе вам могу помоћи питања као што су: Шта си научио из овога што се десило? Ако се поново нађеш у сличној ситуацији, шта би урадио другачије? Таквим питањима му помажете да научи да доноси добре одлуке.

   Библијска мисао: „Укори, прекори, опомени, а при том буди врло стрпљив и вешт у поучавању“ (2. Тимотеју 4:2).

•   Помозите детету да схвати да мора сносити последице својих поступака. Казна ће имати највише ефекта ако је повезана са оним што је дете урадило. На пример, ако је побегло са часа да би било са својим пријатељима, могли бисте му забранити изласке на неко време.

   Библијска мисао: „Шта човек посеје, то ће и пожњети“ (Галатима 6:7).

•   Помозите детету да поново задобије ваше поверење. Наравно, за то је потребно време. Међутим, ваше дете треба да зна да изгубљено поверење може да се поново стекне. Важно је да оно види светло на крају тунела, да тако кажемо. Али ако њему делује немогуће да поново задобије ваше поверење, оно би лако могло дићи руке од тога.

   Библијска мисао: „Не раздражујте своју децу, да не постану малодушна“ (Колошанима 3:21).