Sigurna nada za umrle
JEDNA 25-godišnja devojka je pisala: „Godine 1981. moja pomajka je umrla od raka. Njena smrt je za mene i mog usvojenog brata bila veoma teška. Ja sam imala 17, a moj brat 11 godina. Tako mi je nedostajala. Budući da sam bila poučena da je ona na nebu, želela sam da sebi oduzmem život kako bih bila s njom. Ona je bila moja najbolja prijateljica.“
Izgleda tako nefer da smrt ima moć da vam oduzme nekoga koga volite. I kad se to dogodi, misao da nikad više nećete moći da razgovarate s njim, da se smejete s njim, ili da držite svog voljenog, može biti najteža stvar koju morate podneti. Ta bol se ne briše bezuslovno time što vam se kaže da je vaš voljeni gore na nebu.
Međutim, Biblija nam pruža jednu prilično drugačiju nadu. Kao što smo ranije primetili, Pismo ukazuje da je moguće da ponovo budete ujedinjeni sa svojim dragim umrlim u bliskoj budućnosti, ne na nepoznatim nebesima nego upravo ovde na zemlji pod mirnim, pravednim uslovima. I u to vreme ljudi će imati izgled da se raduju savršenom zdravlju, i oni neće nikad morati opet da umru. ’Ali to nije baš realistično!‘ neko bi mogao reći.
Šta bi bilo potrebno da vas uveri da je to sigurna nada? Da biste verovali u neko obećanje, potrebno je da budete sigurni da je onaj koji daje obećanje i voljan i sposoban da ga ispuni. Ko je, dakle, taj koji obećava da će mrtvi ponovo živeti?
U proleće 31. n. e., Isus Hrist je decidirano obećao: „Jer kao što Otac uskrsava mrtve i oživljuje, tako i Sin oživljuje koga hoće. Ne čudite se ovome jer ide čas u koji će svi koji su u grobovima čuti glas Sina Božjega i izlaziće iz njih“ (Jovan 5:21, 28, 29). Da, Isus Hrist je obećao da će milioni onih koji su sada mrtvi ponovo živeti na zemlji i imati izgled da zauvek ostanu na njoj pod mirnim, rajskim uslovima (Luka 23:43; Jovan 3:16; 17:3; uporedi Psalam 37:29 i Matej 5:5). Zbog toga što je Isus dao to obećanje, sigurno možemo pretpostaviti da je on i voljan da ga ispuni. Ali, da li je on sposoban da to učini?
Manje od dve godine posle davanja tog obećanja, Isus je na moćan način pokazao da je on i voljan i sposoban da izvrši vaskrsenje.
„Lazare, iziđi van!“
Bila je to dirljiva scena. Lazar je bio teško bolestan. Njegove dve sestre, Marija i Marta, javile su Isusu, koji je bio s druge strane reke Jordana: „Gospode, gle, onaj koga ti ljubiš bolestan je“ (Jovan 11:3). One su znale da je Isus voleo Lazara. Zar Isus ne bi voleo da vidi svog bolesnog prijatelja? Začudo, umesto da odmah ode u Betaniju, Isus je ostao naredna dva dana tamo gde je bio (Jovan 11:5, 6).
Lazar je umro neko vreme nakon što je poruka o njegovoj bolesti bila poslata. Isus je znao kad je Lazar umro, i nameravao je da učini nešto u vezi s tim. U vreme kad je Isus konačno stigao u Betaniju, njegov dragi prijatelj je bio mrtav već četiri dana (Jovan 11:17, 39). Da li bi Isus mogao vratiti u život nekoga ko je mrtav toliko dugo?
Čuvši da dolazi Isus, Marta, žena od akcije, trči da mu izađe u susret. (Uporedi Luka 10:38-42.) Dirnut njenom tugom, Isus joj je zasigurao: „Brat će tvoj uskrsnuti.“ Kad je ona pokazala svoju veru u buduće vaskrsenje, Isus joj je jasno rekao: „Ja sam uskrsenje i život; ko veruje u mene, ako i umre živeće“ (Jovan 11:20-25).
Po dolasku kod groba, Isus je uputio da se ukloni stena koja zatvara njegov ulaz. Zatim, posle glasnog moljenja, on zapoveda: „Lazare, iziđi van!“ (Jovan 11:38-43).
Sve oči su uperene ka grobu. Zatim, iz tame, pojavljuje se jedna figura. Njegova stopala i ruke umotani su zavojima, a njegovo lice je umotano platnom. „Razdrešite ga i pustite ga nek ide!“, zapoveda Isus. Poslednji od odmotanih zavoja pada na zemlju. Da, to je Lazar, čovek koji je bio mrtav četiri dana! (Jovan 11:44).
Da li se to stvarno dogodilo?
Izveštaj o podizanju Lazara iznesen je u jevanđelju po Jovanu kao istorijska činjenica. Detalji su previše živopisni da bi bili samo alegorija. Dovoditi u pitanje njegovu istoričnost znači dovoditi u pitanje sva čuda Biblije, uključujući i vaskrsenje samog Isusa Hrista. A poreći vaskrsenje Isusa znači poreći hrišćansku veru kao celinu (1. Korinćanima 15:13-15).
U stvari, ako prihvatate postojanje Boga, ne bi trebalo da imate problema s verovanjem u vaskrsenje. Da to ilustrujemo: Neka osoba može snimiti na video-traci svoju poslednju volju i testament, i posle njene smrti, njeni rođaci i prijatelji mogu je, u stvari, videti i čuti kako objašnjava kako treba da se postupi s njenom ostavštinom. Pre stotinu godina, takva stvar je bila nezamisliva. I za neke ljude koji danas žive u zabačenim delovima sveta, tehnologija video snimanja toliko je iznad moći shvatanja da izgleda kao čudo. Ako ljudi mogu koristiti naučne principe koje je utemeljio Stvoritelj da reprodukuju takve vidljive i čujne scene, zar ne bi trebalo da Stvoritelj bude u mogućnosti da učini daleko više? Zar onda nije razumno da je Onaj ko je stvorio život sposoban i da ga ponovo stvori?
Čudo Lazarevog vraćanja u život poslužilo je da poveća veru u Isusa i vaskrsenje (Jovan 11:41, 42; 12:9-11, 17-19). Ono takođe na dirljiv način otkriva voljnost i želju Jehove i njegovog Sina da izvrše vaskrsenje.
’Bog će poželeti‘
Reakcija Isusa na Lazarevu smrt otkriva jednu vrlo nežnu stranu Božjeg Sina. Njegova duboka osećanja tom prilikom jasno pokazuju njegovu jaku želju da vaskrsava mrtve. Mi čitamo: „A kad Marija dođe na mesto gde je bio Isus, videvši ga pade pred njegove noge, govoreći mu: Gospode, da si bio ovde, ne bi umro moj brat. Kada je Isus vide kako ona plače, i kako plaču Judeji koji su došli s njom, uzbudi se jako u duši, uzruja se i reče: gde ste ga stavili? Rekoše mu: Gospode, dođi i vidi. Isusu udariše suze. Tada rekoše Judeji: gle, kako ga je voleo“ (Jovan 11:32-36, Čarnić).
Na Isusovo srdačno saosećanje ovde se ukazuje trima izrazima: „uzbudi se jako u duši“, „uzruja se“, i „udariše [mu] suze“. Reči na izvornom jeziku upotrebljene u zapisivanju ove dirljive scene ukazuju na to da je Isus bio tako duboko potresen smrću svog dragog prijatelja Lazara i prizorom uplakanih Lazarevih sestara da su se njegove oči napunile suzama. *
Ono što je tako značajno jeste to da je Isus pre toga vratio u život dvoje drugih. I on je sasma nameravao da to isto učini s Lazarom (Jovan 11:11, 23, 25). Ipak, njemu „navreše suze“. Dakle, vraćanje ljudi u život, za Isusa nije samo puka procedura. Njegova nežna i duboka osećanja kako su pokazana tom prilikom jasno pokazuju njegovu jaku želju da poništi razorno delovanje smrti.
Isusova nežna osećanja kad je vaskrsavao Lazara odražavala su njegovu jaku želju da poništi razorno delovanje smrti
Pošto je Isus ’tačna slika samog bića Jehove Boga‘, mi s pravom ne očekujemo ništa manje od našeg nebeskog Oca (Jevrejima 1:3, NW). O Jehovinoj sopstvenoj voljnosti da izvrši vaskrsenje, verni čovek Jov je rekao: „Kad umre čovjek, hoće li oživjeti?... Zazvaćeš, i ja ću ti se odazvati; djelo ruku svojih poželjećeš“ (Jov 14:14, 15, DK, naglašeno od nas). Ovde reč na izvornom jeziku koja je prevedena „poželjećeš“ označava Božju gorljivu čežnju i želju (Postanje 31:30; Psalam 84:3 [84:2, DK]). Jasno je da Jehova sigurno gorljivo iščekuje vaskrsenje.
Možemo li mi zaista verovati u obećanje o vaskrsenju? Da, nema sumnje da su Jehova i njegov Sin i voljni i sposobni da to obećanje ispune. Šta to znači za vas? Vi imate izgled da ponovo budete ujedinjeni sa voljenim umrlima upravo ovde na zemlji, ali pod vrlo drugačijim okolnostima od današnjih!
Jehova Bog, koji je čovečanstvu dao početak u divnom vrtu, obećava da će ponovo obnoviti Raj na zemlji pod vladavinom Svog nebeskog Kraljevstva u rukama sada proslavljenog Isusa Hrista (Postanje 2:7-9; Matej 6:10; Luka 23:42, 43). U tom obnovljenom Raju, ljudska porodica će imati izgled da se raduje životu bez kraja, oslobođenom svih bolesti i nemoći (Otkrivenje 21:1-4; uporedi Job 33:25; Isaija 35:5-7). Takođe će nestati sva mržnja, rasne predrasude, etničko nasilje i ekonomski pritisak. I na takvoj očišćenoj zemlji, Jehova Bog će preko Isusa Hrista vaskrsavati mrtve.
Vaskrsenje, temeljeno na otkupnoj žrtvi Hrista Isusa, doneće radost svim nacijama
Tu nadu sada ima hrišćanka spomenuta na početku ovog dela. Nekoliko godina posle smrti njene majke, Jehovini svedoci su joj pomogli da pažljivo prouči Bibliju. Ona se priseća: „Kad sam saznala o nadi vaskrsenja, plakala sam. Bilo je divno saznati da ću ponovo videti svoju majku.“
Ako vaše srce slično žudi da ponovo vidi nekog voljenog, Jehovini svedoci će vam rado pomoći da saznate kako i vi možete imati tu sigurnu nadu.
^ odl. 20 Grčka reč u prevodu „uzbudi se jako u duši“ jeste oblik glagola (embrimaomai) koji znači biti bolno, ili duboko potresen. Jedan izučavalac Biblije primećuje: „Ovde on može jedino značiti da je Isusa obuzela takva duboka emocija da mu se oteo uzdah iz grudi.“ Izraz preveden „uzruja se“ dolazi od grčke reči (tarasso) koja označava potresenost. Prema jednom leksikografu, ona znači „prouzrokovati u osobi unutrašnju uzrujanost... pogoditi velikim bolom ili tugom“. Izraz „udariše [mu] suze“ dolazi od grčkog glagola (dakryo) koji znači „liti suze, tiho plakati“.
