1-3. (a) Kako se Jestira osećala dok je prilazila prestolu svog muža? (b) Kako je kralj reagovao na Jestirin dolazak?

JESTIRA polako prilazi prestolu dok joj srce ubrzano lupa. U kraljevskim odajama persijske tvrđave Susan zavladala je mukla tišina. Jestira čuje samo svoje lagane korake i šuštanje svojih kraljevskih haljina. Ona ne dozvoljava da joj pažnju odvrati raskoš kraljevskog dvora, velelepni stubovi, bogato izrezbarena tavanica od kedrovine uvezene iz dalekog Livana. Njen pogled i misli usmereni su na čoveka koji sedi na prestolu, čoveka u čijim rukama je njen život.

² Kralj netremice gleda Jestiru dok mu prilazi i pruža ka njoj zlatno žezlo. Od tog jednostavnog gesta njoj zavisi život, jer time kralj pokazuje da joj oprašta uvredu koju mu je upravo nanela time što se nepozvana pojavila pred njim. Jestira dolazi do prestola i zahvalno dotiče vrh žezla (Jest. 5:1, 2).

³ Ogromna moć kralja Asvira ogledala se u svemu što ga je okruživalo. Sama njegova odora danas bi vredela čitavo bogatstvo. Pa ipak, Jestira vidi toplinu u očima svog supruga — na neki svoj način, on nju voli. Kaže joj: „Šta želiš, kraljice Jestira, i šta tražiš? Ako je i pola kraljevstva — daće ti se!“ (Jest. 5:3).

4. Koji su izazovi stajali pred Jestirom?

⁴ Jestira je već pokazala izuzetnu veru i hrabrost. Došla je pred kralja da bi osujetila zaveru zbog koje bi njen narod bio zbrisan s lica zemlje. Do sada ima uspeha ali pred njom stoje veći izazovi. Mora da uveri ovog ponosnog vladara da je njegov najpoverljiviji savetnik zapravo zlikovac koji ga je na prevaru naveo da potpiše smrtnu presudu Jestirinom narodu. Kako će ona to učiniti i šta možemo naučiti iz njenog primera vere?

5, 6. (a) Kako je Jestira primenila načelo iz Propovednika 3:1, 7? (b) Kako je Jestira pokazala mudrost kada je prišla svom mužu?

⁵ Da li Jestira treba da iznese kralju svoj problem pred ostalim dvoranima? Time bi ga možda ponizila i dala priliku njegovom savetniku Amanu da negira njene optužbe. Onda šta Jestira čini? Vekovima ranije mudri kralj Solomon je pod Božjim nadahnućem napisao: „Sve ima svoje vreme [...] vreme kad se ćuti i vreme kad se govori“ (Prop. 3:1, 7). Sigurno ju je tim načelima odmalena poučavao njen poočim, verni Mardohej. Jestira je očigledno razumela koliko je važno dobro izabrati „vreme kad se govori“.

⁶ Jestira kaže: „Ako je kralju po volji, neka dođe kralj s Amanom danas na gozbu koju sam mu priredila“ (Jest. 5:4). Kralj se slaže i naređuje da se Aman pozove. Zapažate li mudrost u Jestirinim rečima? Ona je sačuvala dostojanstvo svog supruga i izabrala pogodniju priliku da mu iznese ono što je tišti. (Pročitati Poslovice 10:19.)

7, 8. Kako je izgledala prva Jestirina gozba i zašto tada nije rekla svoju molbu kralju?

 ⁷ Nema sumnje da Jestira pažljivo priprema tu gozbu, starajući se da udovolji svom mužu do najsitnijih detalja. Tu se našlo i najfinije vino radi dobrog raspoloženja (Ps. 104:15). Asvir uživa u svemu i zato ponovo pita Jestiru koja je njena molba. Da li je sada vreme da mu kaže?

⁸ Jestira smatra da nije. Ona poziva kralja i Amana da dođu na njenu gozbu i sutradan (Jest. 5:7, 8). Zašto odlaže? Ne zaboravimo da zbog kraljevog dekreta celom Jestirinom narodu preti smrt. Tim više, ona mora biti sigurna kada je pravi trenutak da govori. Zato čeka i tako joj se pruža prilika da još jednom pokaže svom suprugu koliko ga ceni.

9. Zašto je strpljenje vredna osobina i kako se možemo ugledati na Jestiru u tom pogledu?

⁹ Strpljenje je retka i dragocena osobina. Iako je Jestira uznemirena i želi da što pre kaže šta je muči, ona strpljivo čeka pravi trenutak. Možemo puno naučiti od nje  jer je svako od nas verovatno video nešto što bi valjalo da se ispravi. Ukoliko želimo da uverimo nekog ko ima autoritet da reši taj problem, važno je da budemo strpljivi poput Jestire. U Poslovicama 25:15 stoji: „Strpljivošću može da se utiče na zapovednika, i blag jezik kosti lomi.“ Ukoliko strpljivo sačekamo pravi momenat i govorimo blago poput Jestire, možemo uticati čak i na one koji se snažno protive. Da li je Jestirin Bog Jehova blagoslovio njeno strpljenje i mudrost?

10, 11. Zbog čega se Aman naljutio nakon prve gozbe i šta su mu njegova žena i prijatelji predložili?

¹⁰ Zahvaljujući Jestirinom strpljenju, dolazi do neverovatnog razvoja događaja. Aman odlazi sa prve gozbe veoma raspoložen, „radostan i veselog srca“ jer su mu kralj i kraljica ukazali tako veliku naklonost. Ali, kada stiže do vrata  tvrđave, pogled mu se zaustavlja na Mardoheju, Judejcu koji mu i dalje ne ukazuje posebnu čast. Kao što smo razmotrili u prethodnom poglavlju, Mardohej to ne čini iz nepoštovanja već zato što mu savest to ne dopušta. On ne želi da ugrozi svoje prijateljstvo s Jehovom Bogom. U svakom slučaju, Aman se ’odmah razgnevio‘ (Jest. 5:9).

¹¹ Aman svojoj ženi i prijateljima priča o tom poniženju i oni mu predlažu da napravi veliki stub, visok preko 22 metra, i da traži dozvolu od kralja da na taj stub obesi Mardoheja. Amanu se sviđa taj predlog i istog časa počinje da ga sprovodi u delo (Jest. 5:12-14).

12. Zašto je kralj tražio da mu se naglas čita knjiga sa državnim zapisima i šta je na taj način saznao?

¹² U međuvremenu, kralju se te noći dešava nešto neuobičajeno. „Kralj nije oka sklopio“, kaže nam Biblija. Zato je tražio da mu se naglas čita knjiga sa državnim zapisima. Tamo se nalazi izveštaj o dvojici zaverenika koji su hteli da dignu ruku na njega. On se seća tog događaja i zna da su zaverenici bili uhvaćeni i pogubljeni. Ali šta je bilo sa čovekom koji je razotkrio tu zaveru — sa Mardohejem? To je zaintrigiralo kralja pa je upitao kakvu je nagradu taj čovek dobio. Sluge mu odgovaraju da ništa nije učinjeno za njega. (Pročitati Jestiru 6:1-3.)

13, 14. (a) Kako je za Amana sve krenulo po zlu? (b) Šta su Amanu rekli žena i prijatelji?

¹³ Sav uzrujan, kralj pita da li je tu neki dvoranin koji bi mu mogao pomoći da se ispravi taj propust. Od svih ljudi, baš je Aman u predvorju — izgleda da je poranio jer jedva čeka da dobije ovlašćenje da ubije Mardoheja. Ali pre nego što uspeva da iznese svoju molbu, kralj ga pita kako treba postupiti sa čovekom kome kralj želi da iskaže čast. Aman pretpostavlja da je reč o njemu. Zato predlaže nešto vrlo velikodušno: treba ga obući u kraljevske haljine, ugledni knez treba da ga hvali na sav glas i da ga provede Susanom na kraljevom konju. Zamisli izraz na Amanovom licu kada shvata da će tu čast dobiti Mardohej! I koga kralj zadužuje da mu iskaže takvu čast? Upravo Amana! (Jest. 6:4-10).

¹⁴ Aman preko volje izvršava tu mrsku dužnost a zatim razočaran žuri kući. Njegova žena i prijatelji mu kažu da ti događaji slute samo na zlo. On će izgubiti bitku protiv Mardoheja Judejca (Jest. 6:12, 13).

15. (a) Kako se Jestirino strpljenje isplatilo? (b) Zašto je mudro da ’spremno čekamo‘ na Boga?

 ¹⁵ Dakle, pošto je Jestira strpljivo sačekala jedan dan da iznese svoj problem kralju, Aman je takoreći imao vremena da sam pripremi scenu za svoj pad. Osim toga, možda je baš Jehova Bog prouzrokovao kraljevu nesanicu (Posl. 21:1). Zato ne iznenađuje što nas Božja Reč podstiče da ’spremno čekamo‘. (Pročitati Miheja 7:7.) Kada čekamo na Boga, možda ćemo uvideti da su njegova rešenja za naše probleme daleko bolja od svega što bismo mi smislili.

16, 17. (a) Kada je došlo Jestirino ’vreme da govori‘? (b) Po čemu se Jestira razlikovala od Astine, prethodne kraljice?

¹⁶ Jestira se više ne usuđuje da iskušava kraljevo strpljenje; mora mu sve reći drugog dana na gozbi. Ali kako da počne? Nije morala da brine jer je kralj ponovo pita koja je njena molba (Jest. 7:2). Došlo je njeno ’vreme da govori‘.

¹⁷ Možemo da zamislimo Jestiru kako u sebi upućuje molitvu svom Bogu pre nego što izgovori sledeće: „Ako sam našla milost u tvojim očima, kralju, i ako je to kralju po volji, neka mi se pokloni moj život, za to molim, i moj narod, to je ono što tražim“ (Jest. 7:3). Ona uverava kralja da joj je važna njegova procena i da želi da se podloži njegovoj volji. Jestira je sasvim drugačija od Astine, prethodne kraljice, koja je namerno ponizila svog supruga! (Jest. 1:10-12). Osim toga, Jestira ne kritikuje kralja zbog toga što je naivno verovao Amanu, već ga moli da je zaštiti od opasnosti.

18. Kako je Jestira iznela problem kralju?

 ¹⁸ Ta njena molba sigurno pogađa i zatiče kralja. Ko se usuđuje da ugrozi život njegove kraljice? Jestira nastavlja: „Ja i moj narod [smo] prodani kako bismo bili istrebljeni, pobijeni i uništeni. Da smo prodani kao robovi i robinje, onda bih ćutala. Ali nije prikladno da ova nevolja bude kralju na štetu“ (Jest. 7:4). Jestira otvoreno iznosi problem kralju i dodaje da mu ne bi ništa rekla ukoliko bi im pretilo samo ropstvo. Međutim, ovaj genocid bi i suviše skupo koštao kralja i zato nije želela da prećuti.

19. Šta od Jestire učimo o uverljivosti?

¹⁹ Jestira je zaista na uverljiv način predstavila kralju svoj problem. Od nje možemo mnogo naučiti. Bilo da tražimo pomoć od nekoga ko nam je veoma blizak ili od osobe na položaju, treba da budemo iskreni, strpljivi i da pokazujemo poštovanje (Posl. 16:21, 23).

20, 21. (a) Kako je Jestira razotkrila Amana i kakva je bila kraljeva reakcija? (b) Šta je Aman uradio kada se otkrilo da je spletkaroš i kukavica?

²⁰ Asvir insistira da čuje: „Ko je to, i gde je onaj koji se osmelio da učini tako nešto?“ Zamisli kako Jestira upire prstom i govori: „Taj protivnik i neprijatelj jeste ovaj zli Aman.“ Nastaje tajac. Užasan strah ispunjava Amana. Lice hirovitog kralja sigurno menja boju kada shvati da ga je njegov poverljivi savetnik na prevaru naveo da potpiše smrtnu presudu svojoj supruzi! Pun gneva, kralj odlazi u baštu da se smiri (Jest. 7:5-7).

 ²¹ Pošto se otkrilo da je spletkaroš i kukavica, Aman pada pred kraljičine noge. Kralj se vraća i na Jestirinoj sofi zatiče Amana kako je moli za milost. Besno ga optužuje da pokušava da napastvuje kraljicu, i to još u kraljevom dvoru. Za Amana je to bila smrtna presuda. Sluge mu prekrivaju lice i odvode ga. Jedan od kraljevih dvorana zatim spominje veliki stub koji je Aman namenio Mardoheju. Asvir odmah naređuje da na taj stub obese Amana (Jest. 7:8-10).

22. Kako iz Jestirinog primera vidimo da nikada ne treba da očajavamo, budemo ogorčeni ili izgubimo veru?

²² U današnjem nepravednom svetu je lako zaključiti da pravda nikada neće zavladati. Da li se i tebi to nekada čini? Jestira se nije prepuštala očaju, nije postala ogorčena i nikada nije izgubila veru. U pravo vreme je hrabro zastupala ono što je ispravno i verovala je da će Jehova učiniti svoj deo. To je zaista dobar primer za nas. Jehova se nije promenio od Jestirinih dana. On i dalje uzrokuje da se zli i lukavi uhvate u sopstvenu zamku, kao što je bilo sa Amanom. (Pročitati Psalam 7:11-16.)

23. (a) Kako je kralj nagradio Mardoheja i Jestiru? (b) Kako se ispunilo proročanstvo o Venijaminu koje je izgovorio Jakov na samrti? (Videti okvir „ Ispunjeno proročanstvo“.)

²³ Kralj je konačno saznao ko je Mardohej — ne samo odani podanik koji je razotkrio zaveru protiv njega već i Jestirin poočim. Asvir ga je postavio za upravnika cele zemlje umesto Amana. Jestiri je dao Amanovu kuću i njegovo ogromno bogatstvo, a ona je nad svim tim postavila Mardoheja (Jest. 8:1, 2).

24, 25. (a) Zašto Jestira nije mogla da odahne nakon što je otkrivena Amanova zavera? (b) Kako je Jestira još jednom rizikovala svoj život?

²⁴ Sada kada su Jestira i Mardohej bezbedni, može li ona odahnuti? Može ako misli samo na sebe. U tom trenutku,  Amanov dekret o istrebljenju Judejaca već je na putu do svih krajeva carstva. Da bi odredio najpovoljnije vreme da započne sa svojom gnusnom namerom, Aman je bacao žreb, to jest Pur. Verovatno je reč o nekom vidu okultizma (Jest. 9:24-26). Iako ih od tog dana deli još nekoliko meseci, to će brzo proći. Može li se ikako izbeći ta katastrofa?

²⁵ Jestira ponovo nesebično rizikuje svoj život pojavivši se nepozvana pred kraljem. Ovog puta ga sa suzama moli za svoj narod tražeći od njega da opozove tu užasnu naredbu. Ali zakoni doneseni u ime persijskog vladara bili su neopozivi (Dan. 6:12, 15). Zato kralj ovlašćuje Jestiru i Mardoheja da donesu nove zakone. Izdata je objava kojom se Judejcima daje pravo da se brane. Glasnici na konjima jure po celoj zemlji noseći Judejcima dobre vesti. Budi se nada u srcu mnogih (Jest. 8:3-16). Možemo da zamislimo Judejce iz svih delova tog ogromnog carstva kako se naoružavaju i spremaju za bitku. Bez novog zakona, to ne bi bilo moguće. Ali još važnije pitanje je: Da li će ’Jehova nad vojskama‘ biti uz svoj narod? (1. Sam. 17:45).

26, 27. (a) Koliko je velika bila pobeda koju je Jehova dao svom narodu? (b) Koje proročanstvo se ispunilo uništenjem Amanovih sinova?

 ²⁶ Osvanuo je odlučujući dan i Božji narod je spreman. Čak mnogi persijski zvaničnici staju na njihovu stranu jer se već nadaleko pročulo da je novi upravnik cele zemlje Mardohej, Judejac. Jehova svom narodu daje veliku pobedu. Zaštitio ih je od strahovite odmazde pobrinuvši se da njihovi neprijatelji budu potpuno poraženi * (Jest. 9:1-6).

²⁷ Na primer, Mardohej bi bio u opasnosti dokle god su živi Amanovi sinovi. Međutim, svih deset sinova je bilo ubijeno (Jest. 9:7-10). Time je ispunjeno biblijsko proročanstvo kojim je Bog predskazao potpuno istrebljenje Amaličana, koji su se pokazali kao zakleti neprijatelji Božjeg naroda (Pon. zak. 25:17-19). Amanovi sinovi su verovatno bili među poslednjim pripadnicima tog naroda osuđenog na propast.

28, 29. (a) Zašto je za ispunjenje Jehovine volje bilo neophodno da Jestira i njen narod učestvuju u ratu? (b) Kako nam oponašanje Jestirinog primera donosi blagoslove?

²⁸ Jestira je na nejakim plećima ponela svoj deo veoma teškog tereta — kao što je donošenje kraljevskih zakona o ratu i pogubljenjima. To joj nije bilo lako. Ali da bi se izvršila Jehovina volja, moralo se sprečiti istrebljenje njegovog naroda. Samo tako se u Izraelu mogao roditi obećani Mesija, jedini izvor nade za čitavo čovečanstvo (Post. 22:18). Današnjim Božjim slugama je drago što je Mesija, Isus, kada je bio na zemlji, zabranio svojim sledbenicima da učestvuju u bilo kakvom doslovnom ratu (Mat. 26:52).

²⁹ Pa ipak, hrišćani se nalaze u duhovnom ratu. Satana je više nego ikad rešen da uništi našu veru u Jehovu Boga. (Pročitati 2. Korinćanima 10:3, 4.) Za nas je veliki blagoslov što imamo primere poput Jestire! Pokažimo i mi svoju veru tako što ćemo govoriti uverljivo, strpljivo i mudro i tako što ćemo biti hrabri i nesebično se zauzimati za dobrobit Božjeg naroda.