•  Na osnovu čega Jehovini svedoci donose odluku o tome da li neki praznik treba slaviti?

•  Da li to što Jehovini svedoci ne slave neke praznike znači da ne vole svoju porodicu?

•  Da li Jehovini svedoci brane drugima da slave neke praznike?

 Kada Jehovini svedoci donose odluku o tome da li će slaviti neki praznik, oni žele da znaju šta Biblija kaže o tome. Neki praznici i proslave se nedvosmisleno kose s biblijskim načelima. Jehovini svedoci ne obeležavaju takve praznike i proslave. Kada je reč o nekim drugim praznicima, svaki Svedok sam odlučuje da li će ih obeležavati i pritom želi da zadrži „čistu savest ne grešeći ni Bogu ni ljudima“ (Dela apostolska 24:16).

 U nastavku ovog članka, osmotrićemo neka pitanja o kojima Jehovini svedoci razmišljaju kada donose odluku o tome da li će slaviti neki praznik. a

•   Da li se taj praznik temelji na nekom nebiblijskom učenju?

   Biblijsko načelo: „Izađite iz njihove sredine i odvojte se‘, kaže Jehova, ’i ne dotičite više ništa nečisto“ (2. Korinćanima 6:15-17).

   Jehovini svedoci ne žele da imaju bilo kakve veze sa učenjima koja Bog osuđuje i zato poziv „odvojte se“ za njih znači da ne obeležavaju praznike koji sadrže običaje koji se navode u nastavku članka.

   Praznici koji su zasnovani na verovanju u druge bogove i obožavanju drugih bogova. Isus je rekao: „Jehovu, svog Boga, obožavaj i jedino njemu služi“ (Matej 4:10). Jehovini svedoci u skladu s tom zapovešću ne slave Božić, Uskrs niti Prvi maj, jer ti praznici vode poreklo iz proslava kojima su se obožavali drugi bogovi, a ne Jehova Bog. Osim ovih praznika, oni ne slave ni praznike koje ćemo sada osmotriti.

  •  Kvanza. Naziv Kvanza „vodi poreklo iz svahili izraza matunda ja kvanza, koji u prevodu znači ’prvi plodovi‘ i on ukazuje na to da ovaj praznik vodi poreklo još od najranijih proslava žetvi zabeleženih na tlu Afrike“ (Encyclopedia of Black Studies). Iako neki smatraju da Kvanza nije verski praznik, u delu Encyclopedia of African Religion on se upoređuje s jednom afričkom proslavom tokom koje su se prvi plodovi „prinosili bogovima i precima u znak zahvalnosti“. Još se navodi da je „duh zahvalnosti precima za životne darove odlika afro-američkog praznika Kvanza“.

  •  Praznik sredine jeseni. Ovo je „praznik u čast boginji meseca“ (Holidays, Festivals, and Celebrations of the World Dictionary). On uključuje ritual tokom kojeg se „žene u porodici klanjaju toj boginji“ (Religions of the World–A Comprehensive Encyclopedia of Beliefs and Practices).

  •  Nav Ruz. „Ovaj praznik potiče iz zoroastrizma i predstavlja jedan od najsvetijih dana zoroastrijskog kalendara [...] Tačnije, u podne na dan Nav Ruza, prema zoroastrijskom kalendaru, uz proslavu se dočekuje Duh podneva, poznat kao Rapitvin, kojeg je tokom hladnih meseci Duh zime bacio u podzemlje“ (Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu – UNESKO).

  •  Šabe Jalda (Noć Jalda). Prema knjizi Sufism in the Secret History of Persia, ova proslava kratkodnevice „sasvim sigurno je povezana s obožavanjem Mitre“, boga svetla. Kaže se da postoji mogućnost da je obeležavanje ovog praznika povezano s obožavanjem bogova sunca kod Rimljana i Grka. b

  •  Dan zahvalnosti. I ovaj praznik poput Kvanze povezan je s drevnim proslavama žetve kojima se odavala čast raznim bogovima. S vremenom je „ove običaje preuzela hrišćanska crkva“ (A Great and Godly Adventure–The Pilgrims and the Myth of the First Thanksgiving).

   Praznici koji se temelje na sujeverju i verovanju u sreću. Za one koji veruju u sreću Biblija kaže da su ostavili Jehovu (Isaija 65:11). Zbog toga, Jehovini svedoci ne slave sledeće praznike:

  •  Ivanjdan (Ivanje). „Veruje se da na [Ivanjdan] priroda oslobađa magične moći i da samo oni koji su hrabri i imaju sreće mogu imati koristi od njih“ (The A to Z of Belarus). Ovaj praznik vodi poreklo od paganskog praznika kojim se proslavljala dugodnevica. Međutim, prema delu Encyclopedia of Contemporary Russian Culture, „nakon što su pagani prihvatili hrišćanstvo, taj praznik se stopio s jednom crkvenom slavom [Sveti Jovan Krstitelj]“.

  •  Lunarna Nova godina (Kineska Nova godina ili Korejska Nova godina). „U ovo doba godine, porodici, prijateljima i rođacima je najvažnije da obezbede sreću, odaju poštovanje bogovima i duhovima i požele jedni drugima sreću u narednoj godini“ (Mooncakes and Hungry Ghosts–Festivals of China). Slično tome, proslava Korejske Nove godine „sastoji se od obožavanja predaka, rituala kojima se isteruju zli duhovi i zasigurava sreća u narednoj godini, kao i proricanja budućih događaja“ (Encyclopedia of New Year’s Holidays Worldwide).

   Praznici koji se temelje na verovanju u besmrtnost duše. Biblija jasno kaže da duša može da umre (Jezekilj 18:4). Stoga, Jehovini svedoci ne slave praznike koji se zasnivaju na verovanju u besmrtnost duše. To su sledeći praznici:

  •  Dan mrtvih (Zadušnice). Prema delu New Catholic Encyclopedia, na ovaj dan se vernici „prisećaju svojih umrlih“. „Tokom srednjeg veka je bilo popularno verovanje da se duše iz čistilišta mogu pojaviti na taj dan kao duhovi, veštice, žabe krastače, itd., osobama koje su im za života zgrešile.“

  •  Dan predaka i Praznik gladnog duha. Ova dva praznika se obeležavaju u čast precima. Prema knjizi Celebrating Life Customs Around the World–From Baby Showers to Funerals, na Dan predaka se „hrana, piće i papirni novac spaljuju kako mrtvima ne bi nedostajalo ni hrane, ni pića, ni novca“. U knjizi se takođe kaže da „tokom Meseca gladnog duha, a naročito u noći kada je pun mesec, postoji [vernici smatraju] veća veza između mrtvih i živih nego što je to slučaj tokom neke druge noći i zato je važno umiriti mrtve i odati počast precima“.

  •  Čuseok. Prema delu The Korean Tradition of Religion, Society, and Ethics, tokom ovog praznika, „dušama mrtvih se nudi hrana i vino“. Taj običaj se praktikuje jer se veruje da „duša nastavlja da živi nakon smrti“.

   Praznici koji su povezani s okultizmom. Biblija kaže: „Neka se kod tebe ne nađe niko ko bi svog sina ili svoju kćer spaljivao u vatri, ni koji gata, ni koji se bavi magijom, ni koji proriče po znamenju, ni vračar, ni koji baca čini, ni koji priziva duhove, ni koji proriče budućnost, ni koji pita mrtve. Jer ko god tako nešto čini odvratan je Jehovi“ (Ponovljeni zakoni 18:10-12). Jehovini svedoci ne žele da imaju bilo kakve veze s okultizmom, uključujući i astrologiju (oblik proricanja), i zbog toga ne slave Noć veštica, kao ni sledeće praznike:

  •  Sinhala i Tamilska Nova godina. „Tradicionalni običaji povezani s ovim praznikom [...] uključuju obavljanje određenih aktivnosti u vreme koje su astrolozi proračunali kao najpovoljnije“ (Encyclopedia of Sri Lanka).

  •  Songkran. Naziv ovog azijskog praznika „potiče od sanskritske reči [...] koja znači ’kretanje‘ ili ’promena‘, i [taj praznik] označava ulazak sunca u sazvežđe Ovna“ (Food, Feasts, and Faith–An Encyclopedia of Food Culture in World Religions).

   Praznici iz Mojsijevog zakona, koji su Isusovom žrtvenom smrću prestali da važe. Biblija kaže: „Hrist je svršetak Zakona“ (Rimljanima 10:4). Hrišćani i dalje imaju koristi od načela iz Mojsijevog zakona, koji je dat Izraelu. Međutim, oni ne slave praznike koje je taj Zakon propisivao, naročito one praznike koji ukazuju na predstojeći dolazak Mesije, jer hrišćani smatraju da je on već došao. U Bibliji još stoji da je to „samo senka onoga što dolazi, a stvarnost je Hrist“ (Kološanima 2:17). S obzirom na to da su ti praznici prestali da važe i da uključuju običaje koji se kose s biblijskim načelima, Jehovini svedoci ne slave sledeće praznike:

  •  Hanuka. Ovim praznikom se obeležava ponovno posvećenje judejskog hrama u Jerusalimu. Međutim, Biblija kaže da je Hrist postao prvosveštenik i da je prošao kroz „veći i savršeniji šator [ili hram] koji nije načinjen rukama, to jest nije od ovog stvarstva“ (Jevrejima 9:11). Hrišćani veruju da je taj duhovni hram zamenio doslovni hram u Jerusalimu.

  •  Roš hašana. Ovo je praznik kojim se obeležava početak godine u jevrejskom kalendaru. U prošlosti su se tokom ovog praznika Bogu prinosile posebne žrtve (Brojevi 29:1-6). Međutim, Isus Hrist je kao Mesija ukinuo prinošenje žrtvi, što znači da one više nemaju vrednost u Božjim očima (Danilo 9:26, 27).

•   Da li taj praznik zagovara interkonfesionalizam?

   Biblijsko načelo: „Šta je zajedničko verniku i neverniku? I kako se Božji hram slaže s idolima?“ (2. Korinćanima 6:15-17).

   Iako Jehovini svedoci nastoje da budu u miru s drugima i poštuju pravo svake osobe da veruje u ono što smatra ispravnim, oni ne slave praznike koji na sledeće načine podstiču na interkonfesionalizam.

   Praznici u čast neke ličnosti ili praznici koji podstiču na učestvovanje u verskoj službi drugih religija. Kada je Bog vodio svoj narod u Obećanu zemlju, u kojoj su ljudi obožavali druge bogove, rekao im je: „Ne sklapaj savez s njima ni s njihovim bogovima [...] Ako bi služio njihovim bogovima, to bi ti bila zamka“ (Izlazak 23:32, 33). Zato Jehovini svedoci ne slave sledeće praznike:

  •  Loj Kratong. Tokom ovog praznika, koji se slavi na Tajlandu, „ljudi prave činije od lišća, u njih stavljaju sveće ili mirišljave štapiće i zatim te činije spuštaju u vodu i puštaju ih da otplove, jer se smatra da one tako odnose nesreću. Ovaj praznik je zapravo spomen na otisak Budinog stopala“ (Encyclopedia of Buddhism).

  •  Dan pokajanja. Prema izjavi jednog državnog zvaničnika Papue Nove Gvineje, čije su reči citirane u listu The National, oni koji učestvuju u ovom državnom prazniku „slažu se s osnovama hrišćanske vere“. On je još rekao da taj dan „pomaže ljudima da budu bolji hrišćani“.

  •  Vesak. „Ovo je najsvetiji od svih dana u budizmu i njime se obeležava Budino rođenje, prosvetljenje, njegova smrt, to jest njegovo dostizanje nirvane“ (Holidays, Festivals, and Celebrations of the World Dictionary).

   Proslave koje se zasnivaju na verskim običajima koji nisu u skladu s Biblijom. Isus je rekao verskim vođama da su „obezvredili reč Božju zbog svog predanja“. Za njih je još rekao da je njihovo služenje Bogu uzaludno jer „naučavaju ljudske zapovesti“ (Matej 15:6, 9). Jehovini svedoci ozbiljno gledaju na to upozorenje i zato ne slave mnoge verske praznike.

  •  Bogojavljenje (Dan Tri kralja, Timkat). Oni koji obeležavaju ovaj praznik, slave dolazak astrologa kod Isusa ili Isusovo rođenje. Ovim praznikom „hristijanizovani su određeni paganski praznici koji su se slavili u proleće i njima se odavala čast bogovima reka i potoka“ (The Christmas Encyclopedia). Timkat, praznik sličan pomenutom prazniku, „duboko je ukorenjen u verskoj tradiciji“ (Encyclopedia of Society and Culture in the Ancient World).

  •  Velika Gospojina (Uspenje Presvete Bogorodice). Ovaj praznik se zasniva na verovanju da je Isusova majka uzašla na nebo u telu. Prema delu Religion and Society–Encyclopedia of Fundamentalism, „među prvim hrišćanima ovo verovanje nije bilo zastupljeno i ono se nigde ne spominje u Svetom pismu“.

  •  Bezgrešno začeće Blažene Device Marije. U delu New Catholic Encyclopedia stoji: „Ideja o bezgrešnom začeću se ne nalazi u Svetom pismu.“ Još se dodaje da je to „zaključak do kog je došla sama Crkva“.

  •  Korizma. Prema delu New Catholic Encyclopedia, ovaj period pokajanja i posta uspostavljen je „u četvrtom veku“, više od 200 godina nakon što je pisanje Biblije završeno. O prvom danu Korizme, pomenuta enciklopedija kaže: „Običaj da se na Čistu sredu [Pepelnicu] vernici posipaju pepelom postao je opšteprihvaćen još od sabora u Beneventu 1091.“

  •  Meskel (Praznik krsta). Ovim etiopskim praznikom obeležava se „pronalaženje krsta (na kojem je Hrist bio razapet), paljenjem logorske vatre i igranjem oko nje“, stoji u delu Encyclopedia of Society and Culture in the Medieval World (tekst u zagradi preuzet iz izvora). Shodno tome, Jehovini svedoci ne koriste krst u obožavanju Boga.

•   Da li taj praznik uzdiže neku osobu, organizaciju ili neki državni simbol?

   Biblijsko načelo: „Ovako kaže Jehova: ’Proklet da je čovek koji se uzda u zemaljskog čoveka i svoje nade polaže u ljudsku mišicu, a srce mu se odvraća od Jehove‘“ (Jeremija 17:5).

   Iako Jehovini svedoci vole druge ljude i mole se za njih, oni ne učestvuju u sledećim događajima ili proslavama:

   Praznici u čast nekom vladaru ili nekoj istaknutoj ličnosti: Biblija kaže: „Ne uzdajte [se] u zemaljskog čoveka kome je dah u nozdrvama, jer šta je on da biste računali na njega?“ (Isaija 2:22). Zato Jehovini svedoci, između ostalog, ne slave rođendan nekog vladara.

   Veličanje državne zastave. Jehovini svedoci ne pozdravljaju zastavu. Zašto? Zato što u Bibliji stoji: „Klonite se idola!“ (1. Jovanova 5:21). Neki ljudi ne smatraju da je pozdravljanje zastave idolopoklonstvo. Međutim, istoričar Karlton Hejz je napisao sledeće: „Zastava je u patriotizmu glavni verski simbol i centralni predmet obožavanja.“

   Praznici ili proslave kojima se veličaju sveci. Šta se dogodilo kada se jedan bogobojazni čovek poklonio apostolu Petru? U Bibliji piše: „Petar ga je podigao, govoreći: ’Ustani! I ja sam samo čovek‘“ (Dela apostolska 10:25, 26). Ni apostol Petar ni drugi apostoli nisu želeli da im ljudi iskazuju neku posebnu čast i zato Jehovini svedoci ne učestvuju u proslavama koje veličaju osobe koje ljudi smatraju svecima. Neke od tih proslava su:

  •  Svi sveti. „To je praznik u čast svim svecima [...] Poreklo ovog praznika nije poznato“ (New Catholic Encyclopedia).

  •  Praznik Naše Gospe od Gvadalupea. Ovim praznikom se odaje čast „glavnom zaštitniku Meksika“. Neki veruju da je to Marija, Isusova majka. Veruje se da se ona čudom pojavila jednom seljaku 1531. godine (The Greenwood Encyclopedia of Latino Literature).

  •  Imendan. „Imendan je praznik kojim se iskazuje čast svecu po kom dete dobije ime tokom krštenja ili konfirmacije, to jest krizme“, stoji u knjizi Celebrating Life Customs Around the World–From Baby Showers to Funerals. U toj knjizi još stoji da je „taj dan tesno povezan s verskim običajima“.

   Podupiranje političkih ili društvenih pokreta. Biblija kaže: „Bolje je tražiti utočište kod Jehove nego uzdati se u čoveka zemaljskog“ (Psalam 118:8, 9). Jehovini svedoci ne žele da odaju utisak da veruju u to da će ljudi, a ne Bog, rešiti svetske probleme i zato ne slave Dan mladih niti Dan žena, koji su povezani s političkim ili društvenim pokretima koji se bore za bolje stanje u svetu. Iz istog razloga Jehovini svedoci ne obeležavaju ni Dan ukidanja ropstva ni slične praznike. Oni veruju da samo Božje Kraljevstvo može da iskoreni rasizam i nejednakost u svetu (Rimljanima 2:11; 8:21).

•   Da li taj praznik uzdiže neki narod ili etničku grupu iznad drugih?

   Biblijsko načelo: „Bog nije pristran, nego iz svakog naroda prihvata onog ko ga se boji i čini što je pravedno“ (Dela apostolska 10:34, 35).

   Jehovini svedoci poštuju zemlju u kojoj žive, ali ne učestvuju u proslavama koje na sledeće načine veličaju neki narod ili etničku grupu:

   Praznici koji veličaju vojsku. Isus nije zagovarao rat, već je svojim sledbenicima rekao: „Volite svoje neprijatelje i molite se za one koji vas progone“ (Matej 5:44). Zato Jehovini svedoci ne slave praznike kojima se odaje čast vojnicima. Neki od tih praznika su:

  •  Dan Anzaka. „Anzak je skraćenica za Vojne trupe Australije i Novog Zelanda.“ „Dan Anzaka je s vremenom postao praznik kojim se obeležava pomen na žrtve rata“ (Historical Dictionary of Australia).

  •  Dan veterana (Dan sećanja, Dan makova ili Dan primirja). Ovim praznicima se odaje počast „ratnim veteranima i onima koji su poginuli boreći se za svoju zemlju“ (Encyclopædia Britannica).

   Važni datumi u istoriji neke države ili obeležavanje nezavisnosti neke države. Isus je za svoje učenike rekao: „Oni nisu deo sveta, kao što ni ja nisam deo sveta“ (Jovan 17:16). Jehovini svedoci vole da znaju istoriju svoje države, ali ne žele da učestvuju u sledećim praznicima:

  •  Dan Australije. Prema delu Worldmark Encyclopedia of Cultures and Daily Life, ovim praznikom se obeležava „dan kada su 1788. engleski vojnici podigli svoju zastavu i Australiju proglasili svojom kolonijom“.

  •  Dan Gaja Foksa. Ovo je „državni praznik i spomen na dan kada je propao plan Gaja Foksa i drugih pobornika katolicizma da izvrše atentat na kralja Džejmsa prvog i raznesu zgradu [britanskog] Parlamenta 1605. godine“ (A Dictionary of English Folklore).

  •  Dan nezavisnosti (Dan državnosti). U nekim zemljama, „ovo je dan kojim se obeležava godišnjica nezavisnosti zemlje“ (Merriam-Webster’s Unabridged Dictionary).

•   Da li je za taj praznik karakteristično raspušteno ili nemoralno ponašanje?

   Biblijsko načelo: „Dosta [je] što ste u prošlosti vršili volju ljudi iz sveta kad ste živeli u besramnosti, u požudama, pijančenju, razuzdanim gozbama, nadmetanjima u pijenju i nedopustivom idolopoklonstvu“ (1. Petrova 4:3).

   Jehovini svedoci se vode ovim načelom i zato izbegavaju proslave koje su propraćene prekomernom upotrebom alkohola i razuzdanim žurkama. Svedoci vole da se druže sa svojim prijateljima i na tim druženjima se može i ne mora služiti alkohol. Ako se služi alkohol, on se koristi umereno. Oni nastoje da žive po savetu iz Biblije: „Bilo da jedete, bilo da pijete, bilo da nešto drugo činite, sve na Božju slavu činite“ (1. Korinćanima 10:31).

   Stoga, Jehovini svedoci ne idu na karnevale i ne učestvuju u sličnim praznicima koji uključuju razuzdano ponašanje, koje Biblija osuđuje. Jedan od takvih praznika jeste jevrejski praznik Purim. Iako se tim praznikom nekada obeležavao dan izbavljenja Jevreja u petom veku pre n. e., sada se „možda ne u potpunosti, ali u dobroj meri može smatrati jevrejskom verzijom Masnog utorka (Mardi graa) ili karnevala“, stoji u knjizi Essential Judaism. Mnogi učesnici takvih divljih proslava, „oblače kostime (često muškarci oblače žensku odeću), ponašaju se razuzdano, opijaju se i previše su bučni“.

 Ne. Biblija uči ljude da vole i poštuju članove svoje porodice bez obzira na religiju kojoj pripadaju (1. Petrova 3:1, 2, 7). Kada neko prestane da učestvuje u proslavljanju određenih praznika nakon što postane Jehovin svedok, potpuno je normalno da njegovim rođacima bude teško, da budu povređeni ili da se čak osećaju izdano. Zato se Jehovini svedoci trude da razgovaraju sa svojim rođacima i uvere ih u to da ih i dalje vole. Takođe se trude da im taktično objasne svoje odluke i koriste sve druge prilike da ih posećuju.

 Ne. Oni smatraju da svako mora sam da odluči u šta će verovati (Isus Navin 24:15). Jehovini svedoci poštuju sve ljude, bez obzira na njihovu versku opredeljenost (1. Petrova 2:17).