ПРЕТПОСТАВИМО да нека девојчица каже мами: „Доћи ћу кући одмах после школе.“ Али онда остане да се игра с другарицама и касније каже мами: „Учитељица ме је задржала после наставе.“ Да ли би тако нешто било у реду?—

Или можда неки дечак каже тати: „Нисам ја шутнуо лопту у прозор.“ Али, шта ако јесте? Зар онда не би било ружно ако каже да није?—

Велики Учитељ нам је рекао како треба да се понашамо. Он је истакао: ’Нека ваша реч да, значи да, ваше не, не; јер све друго је од злога‘ (Матеј 5:37). Шта је Исус тиме хтео рећи?— Хтео је рећи да треба да поступамо по оном што кажемо.

У Библији се налази једна прича која показује колико је важно да говоримо истину. То је прича о мужу и жени који су тврдили да су Исусови ученици. Хајде да видимо шта се десило.

 Око два месеца после Исусове смрти, многи људи су дошли из далеких места у Јерусалим на један важан јеврејски празник који се звао Пентекост. Апостол Петар је пред тим људима одржао изврстан говор о Исусу, кога је Јехова подигао из мртвих. Многи од оних који су дошли у Јерусалим први пут су чули нешто о Исусу. Међутим, хтели су још више да науче. Шта су онда урадили?

Остали су дуже него што су планирали. Али после кратког времена, неки од њих су потрошили сав новац и зато им је била потребна помоћ да би купили храну. Ученици из Јерусалима су хтели да помогну тим посетиоцима. Зато су многи од њих продавали неке своје ствари и доносили новац Исусовим апостолима. Апостоли су онда давали новац онима којима је био потребан.

Ананија и његова жена Сапфира из хришћанске скупштине у Јерусалиму, продали су једну своју њиву. Нико им није рекао да је продају, сами су то одлучили. Али то нису урадили зато што су волели оне који су тек постали Исусови ученици. У ствари, Ананија  и Сапфира су хтели да други људи мисле о њима како су бољи него што у ствари јесу. Зато су решили да кажу да су дали сав новац да би се помогло другима. Заправо, планирали су да дају само нешто од тог новца, а да кажу да су дали све. Шта мислиш, да ли је то било у реду?—

Ананија је отишао код апостола и дао им новац. Бог је, наравно, знао да Ананија није дао сав новац. Зато је открио апостолу Петру да Ананија није говорио истину.

Петар је тада рекао: ’Ананија, зашто си дозволио да те Сатана наведе да урадиш то? Та њива је била твоја, ниси морао да је продаш. Али чак и када си је продао, могао си да одлучиш шта ћеш урадити с новцем. Зашто се онда правиш да си дао сав новац када си дао само део новца? Слагао си не само нас него и Бога.‘

Била је то озбиљна ствар. Ананија је лагао! Рекао је да је урадио нешто што у ствари није урадио. Само се правио да је то урадио. Библија нам говори шта се затим догодило: ’Када је Ананија чуо Петрове речи, срушио се и умро.‘ Бог му је одузео живот! После тога, људи су изнели Ананију и сахранили га.

 Око три сата касније, дошла је Сапфира. Она није знала шта се десило с њеним мужем. Зато је Петар и њу питао: ’Да ли сте стварно продали њиву за толико новца колико сте нам дали?‘

Она је одговорила: ’Да, продали смо њиву баш за толико новца.‘ Али то је била лаж! Они су задржали за себе део новца који су добили за њиву. Зато је Бог одузео и Сапфири живот (Дела апостолска 5:1-11).

Шта треба да научимо из овога што се десило Ананији и Сапфири?— То нас учи да Бог не воли оне који лажу. Он жели да увек говоримо истину. Али многи људи кажу да нема ништа лоше у лагању. Шта ти мислиш, да ли су ти људи у праву?— Јеси ли знао да је лаж узрок болести, патње и смрти на земљи?—

Сети се, Ђаво је слагао прву жену Еву. Рекао јој је да неће умрети ако не послуша Бога и једе плод који је Бог забранио да једу. Ева је поверовала Ђаволу и јела је тај плод. Такође је наговорила Адама да и он једе. Тада су постали грешни, и зато се сви њихови потомци рађају грешни и због тога пате и умиру. Како су све те невоље започеле?— Започеле су због једне лажи.

Није ни чудо што је Исус рекао Ђаволу да је „лажов и отац лажи“! Он је изрекао прву лаж. Када неко слаже, он у ствари ради оно што је Ђаво први урадио. Требало би да то имамо на уму ако се икада нађемо у искушењу да слажемо (Јован 8:44).

У којим ситуацијама се ти нађеш у искушењу да слажеш?— Није ли то онда  када урадиш нешто погрешно?— Иако можда не желиш да нешто поломиш, ипак ти се то може десити. Ако те неко пита да ли си ти то поломио, да ли ћеш рећи да је то урадио твој брат или сестра? Или ћеш се претварати као да не знаш шта се десило?—

Претпоставимо да је требало да урадиш домаћи, али ниси урадио све што ти је било задато. Да ли ћеш рећи да си све урадио?— Треба да се сетимо примера Ананије и Сапфире. Они нису рекли целу истину. Тиме што им је одузео живот, Бог је показао да је то што су урадили било неисправно.

Дакле, без обзира на то шта смо урадили, уколико лажемо тиме ћемо још више погоршати ствар. Такође, не би требало ни да говоримо само неку полуистину. Библија каже: „Говорите истину.“ Она такође каже: „Не лажите један другога.“ Јехова увек говори истину и очекује да и ми говоримо истину (Ефешанима 4:25; Колошанима 3:9).