Пређи на садржај

Пређи на садржај

Кад умре драга особа

Кад умре драга особа

„Осећала сам се беспомоћно кад је мој старији брат изненада умро. Још месецима након тога, кад бих помислила на њега, осетила бих страшан бол, као да ме нешто изнутра пробада. Понекад сам чак била љута. Зашто је мој брат морао да умре? Кривила сам себе што нисам више времена проводила с њим.“ (Ванеса, Аустралија)

АКО вам је смрт однела драгу особу, можда и ви доживљавате широк спектар осећања, од туге до усамљености и беспомоћности. Можда такође осећате љутњу, кривицу и страх. Можда сте се чак питали да ли уопште имате разлога да живите.

Будите уверени да туга није знак слабости, већ доказ тога колико вам је значила особа коју сте изгубили. Међутим, да ли је могуће донекле ублажити бол који осећате?

ШТА МОЖЕ ПОМОЋИ

Премда вам се вероватно чини да бол који осећате никада неће проћи, можда ће вам значити неки од следећих предлога.

ДАЈТЕ СЕБИ ВРЕМЕНА

Не тугују сви на исти начин и период жалости не траје исто код свих. Па ипак, плакање може олакшати емоционални бол. Раније цитирана Ванеса каже: „Стално сам плакала. Морала сам да избацим из себе сав тај бол.“ Софија, чија је сестра изненада преминула, каже: „Болно је суочити се са својим мислима и осећањима, као што је болно очистити инфицирану рану. Бол је готово неподношљив, али омогућава рани да зацели.“

РАЗГОВАРАЈТЕ О СВОЈИМ МИСЛИМА И ОСЕЋАЊИМА

Разумљиво је ако понекад желите да се осамите. Али туга је превелик терет да бисте га носили сами. Седамнаестогодишњи Џаред који је изгубио оца каже: „Разговарао сам с другима. Вероватно оно што сам говорио није имало баш много смисла, али било је добро што сам причао о својим осећањима.“ Џенис, цитирана у уводном чланку, наводи зашто је разговор још користан. Она каже: „Разговор с другима ми је доносио велику утеху. Осећала сам да ме неко разуме и нисам била толико усамљена.“

ПРИХВАТИТЕ ПОМОЋ

Један психолог каже: „Ожалошћене особе које у почетку [када су у шоку] допуштају пријатељима и рођацима да им помогну обично лакше пролазе кроз касније фазе туговања.“ Реците својим пријатељима шта могу учинити за вас. Они сигурно желе да вам помогну, али можда не знају како (Пословице 17:17).

ОСЛОНИТЕ СЕ НА БОГА

Тина каже: „Мој супруг је изненада умро од рака. Пошто више нисам могла да се поверавам њему, почела сам да све говорим Богу у молитви. Сваког јутра сам га молила да ми помогне да прегурам тај дан. Бог ми је помогао на начине које нисам могла ни да замислим.“ Тарша, која је имала 22 године када јој је мајка преминула, каже: „Утеху сам проналазила у свакодневном читању Библије јер сам тиме пунила ум охрабрујућим мислима.“

РАЗМИШЉАЈТЕ О УСКРСЕЊУ

Тина још каже: „У почетку ми нада у ускрсење није пружала утеху, јер мени је био потребан мој супруг, а мојим синовима њихов отац – и то одмах. Међутим, прошло је четири године и сада ми та нада много значи. Даје ми разлог да идем даље. Замишљам како ћу га поново видети и то ми улива мир и доноси радост.“

Вероватно нећете одмах осетити олакшање. Али може вас охрабрити оно што је Ванеса доживела. Она каже: „Мислиш да ти никада неће бити боље, али с временом ипак буде лакше.“

Иако празнина коју осећате неће нестати, живот је ипак вредан живљења. Уз Божју помоћ и бригу, и даље можете водити смисаон живот и уживати у друштву људи који вас воле. А Бог ће ускоро ускрснути умрле. Он жели да поново загрлите ваше вољене. Тада ће ваш бол заувек нестати.