ПРЕТЊА ПО ОПСТАНАК. Папирус и пергамент су углавном били материјали које су користили писци Библије и њени преписивачи * (2. Тимотеју 4:13). Зашто су ови материјали довели у питање опстанак Библије?

Папирус се лако кида, бледи и пропада. „Заправо, лист папируса се може с временом претворити у мрежу влакана и шаку прашине“, кажу египтолози Ричард Паркинсон и Стивен Кверк. „Свитак се може убуђати и иструлити или га могу појести глодари и инсекти, посебно термити.“ Неки папируси су након открића били изложени прејакој светлости или влази, што је убрзало њихово пропадање.

Пергамент је издржљивији од папируса, али и он пропада уколико се њим лоше рукује или је изложен екстремним температурама, влази и светлости. * Пергамент такође нападају инсекти. Због тога древни рукописи „ретко опстају“, наводи се у једној стручној књизи (Everyday Writing in the Graeco-Roman East). Дакле, да Библија није опстала и њена порука би заувек била изгубљена.

КАКО ЈЕ БИБЛИЈА ОДОЛЕЛА ТОЈ ПРЕТЊИ. Према јеврејском закону, сваки краљ је морао да „препише себи у књигу“ Мојсијев закон, то јест првих пет библијских књига (Поновљени закони 17:18). Поред тога, преписивачи су до I века нове ере направили толико много манускрипата да их је било у синагогама по целом Израелу, па чак и у тадашњој Македонији (Лука 4:16, 17; Дела апостолска 17:11). Како су тако стари манускрипти опстали до данас?

„Познато је да су Јевреји стављали свитке у крчаге и ћупове како би их сачували“, каже изучавалац Новог завета Филип Комфорт. Ту традицију су очигледно наставили и хришћани. Тако су неки древни библијски манускрипти пронађени на подручјима с веома сувом климом, у глиненим ћуповима, мрачним просторијама и пећинама.

ИСХОД. На хиљаде делова библијских манускрипата, од којих су неки стари више од 2 000 година, опстало је до дан-данас. Ниједан други древни текст нема толико манускрипата који датирају из тог доба.