Пређи на садржај

Пређи на садржај

Књига достојна поверења — 3. део

Вавилон у библијској историји

Књига достојна поверења — 3. део

Ово је трећи у серији од седам узастопних чланака у „Пробудите се!“ који осматрају седам светских сила библијске историје. Њихов циљ је да се докаже да је Библија поуздана и надахнута од Бога и да садржи поруку наде да ће се окончати патња која је последица људског окрутног владања.

СМЕШТЕН у плодној равници око 80 километара јужно од данашњег Багдада, древни град Вавилон заиста је представљао величанствен призор. Са огромним двоструким зидовима и каналима који су га окруживали, изгледао је практично неосвојиво. Био је чувен по својим велелепним храмовима, висећим вртовима и храмским кулама. Као један од најславнијих градова древног света, Вавилон је недавно проглашен „градом чуда“.

Уметнички приказ древног града Вавилона

У Библији је назван „господарицом краљевстава“ и био је престоница треће светске силе библијске историје (Исаија 47:5). Попут египатског и асирског царства која су му претходила, Вавилонско царство је имало значајну улогу у библијској историји, што нам омогућава да упоредимо библијски извештај са оним што кажу световни извори.

Поуздана историја

Библијска књига пророка Данила наводи да је човек по имену Валтасар некада владао као краљ у Вавилону (Данило 5:1). Међутим, у прошлости су неки световни извори тврдили да Валтасар, иако је био моћан, никада није био краљ. Да ли је Библија погрешила? Археолози су пронашли неколико глинених цилиндара у рушевинама града Ура у Месопотамији. На једном цилиндру исписаном клинастим писмом налазила се молитва у којој се вавилонски краљ Набонид обраћа „Вел-сар-усуру, свом најстаријем сину“. Каснија открића су потврдила да је Валтасар вршио „улогу регента више од половине очеве владавине“, наводи New Bible Dictionary, „и да је током тог времена у сваком смислу био краљ“.

Историја такође показује да је древни Вавилон био изразито религиозан град, у ком су астрологија и гатање били навелико распрострањени. На пример, у Језекиљу 21:21 читамо да се вавилонски краљ послужио гатањем како би одлучио да ли да нападне Јерусалим. Библија каже да је краљ ’гледао у јетру‘. Зашто? Вавилонци су користили јетру жртвованих животиња када су тражили неки предзнак. Књига Mesopotamian Astrology наводи да су на само једном месту у древном Вавилону археолози пронашли „32 [глинена] узорка јетре, на којима су била исписана“ предсказања.

Познати археолог Нелсон Глук једном приликом је изјавио: „Тридесет година вршим ископавања с Библијом у једној руци и мистријом у другој, и када је у питању историјска тачност још ниједном нисам утврдио да је Библија погрешила.“

„Тридесет година вршим ископавања... и када је у питању историјска тачност још ниједном нисам утврдио да је Библија погрешила“ (Нелсон Глук)

Поуздана пророчанства

Како бисте реаговали када би вам неко рекао да ће се главни градови — као што су Вашингтон, Москва или Пекинг — претворити у пустош? Вероватно би вам било тешко да поверујете у то. Ипак, то се десило с древним Вавилоном. Око 200 година унапред, око 732. пре н. е., Јехова Бог је надахнуо јеврејског пророка Исаију да запише пророчанство о пропасти моћног Вавилона. Он је написао: „Вавилон, украс краљевстава... биће као Содом и Гомора кад их је Бог уништио. Никад више неће бити настањен, неће га више бити ни у једном будућем нараштају“ (Исаија 13:19, 20).

Зашто је Бог прорекао уништење Вавилона? Године 607. пре н. е., вавилонска војска је уништила Јерусалим и преживеле одвела у заробљеништво, где се према њима окрутно поступало (Псалам 137:8, 9). Бог је прорекао да ће његов народ 70 година подносити такво тлачење због својих злих поступака. Затим ће их он ослободити и дозволити да се врате у своју земљу (Јеремија 25:11; 29:10).

У складу с Божјом пророчанском Речју, 539. пре н. е. — пред крај 70-годишњег јеврејског изгнанства — наизглед неосвојив град Вавилон покорила је медо-персијска војска. С временом је град постао гомила рушевина — баш као што је и било проречено. Ниједан човек није могао предвидети тако невероватан исход. Без сумње, прорицање догађаја издваја Аутора Библије — правог Бога Јехову — од свих других богова (Исаија 46:9, 10).

Нада на коју се можете ослонити

Још једно пророчанство се на невероватан начин испуњава у наше време. Оно говори о вавилонском краљу Навуходоносору и његовом сну о огромном кипу. Тело тог кипа сачињавало је пет делова — глава, груди и руке, стомак и бедра, ноге и стопала — и сваки је био другачијег састава (Данило 2:31-33). Ти метални делови су представљали низ владавина, то јест краљевстава, које су започеле с Вавилоном а завршавају се са Англо-Америком, седмом светском силом у библијској историји (Данило 2:36-41).

Данило открива да су стопала и прсти тог кипа сачињени од једног сасвим другачијег материјала. Како? Чист метал је замењен мешавином гвожђа и влажне глине. Данило објашњава Навуходоносору: „А то што си видео гвожђе помешано с влажном глином, значи да ће се помешати с људским потомством, али неће се држати заједно, једно с другим, као што се ни гвожђе не може помешати с глином“ (Данило 2:43). Мешавина гвожђа и глине чини једну крхку целину, која се не може „држати заједно“. Како само ове речи тачно описују политички подељен свет у ком данас живимо!

Данило открива још један значајан догађај. Краљ Навуходоносор је у сну видео камен који се одвалио од велике планине. У свом залету, „ударио је кип у стопала од гвожђа и од глине и смрвио их“ (Данило 2:34). Шта то значи? Данило одговара: „У данима тих краљева [у време последње светске силе] Бог ће небески подићи краљевство које никада неће пропасти. И то краљевство неће прећи на неки други народ. Оно ће смрвити и уништити сва она краљевства, а само ће стајати довека“ (Данило 2:44). Ово пророчанство указује на Краљевство другачије од свих до сада познатих облика владавина. Његов Краљ је Исус Христ, Месија. Као што је поменуто у претходним чланцима ове серије, Исус ће уништити Сатану и све његове следбенике, и на земљи и на небу, и тако успоставити мир и слогу у читавом свемиру (1. Коринћанима 15:25).