Пређи на садржај

Пређи на садржај

Успон и пад ’тарсиских бродова‘

Успон и пад ’тарсиских бродова‘

Успон и пад ’тарсиских бродова‘

„Тарсиски бродови су караванима превозили твоју робу“ (ЈЕЗЕКИЉ 27:25)

ТАРСИСКИ бродови су допринели томе да се богатство краља Соломона још више увећа. Људима који су их градили припада извесна заслуга за развој грчког и латиничног писма. Они су такође основали Библос, град из чијег имена је изведен назив најутицајније књиге свих времена.

Ко је градио тарсиске бродове и пловио њима? Због чега су добили то име? И како догађаји повезани с тим људима и њиховим бродовима сведоче у прилог тачности Библије?

Господари Средоземља

Лађе које су постале познате као тарсиски бродови градили су Феничани. Они су око хиљаду година пре Христа већ били искусни морепловци. Њихова домовина био је узак обални појас који се мање-више поклапа с територијом данашњег Либана. Други народи су били настањени на северу, истоку и југу. На западу је лежало огромно Средоземно море, на које су Феничани гледали као на извор богатства.

Феничани су постепено изградили успешну трговачку флоту. Како је зарада расла, а технологија напредовала, правили су веће бродове који су могли да издрже дужа путовања. Након што су стигли до Кипра, Сардиније и Балеарских острва, пловили су на запад дуж северноафричке обале док нису дошли до Шпаније. (Видети карту на следећој страни.)

Феничани су градили око 30 метара дугачке бродове, погодне за прекоокеанска путовања. Изгледа да су те лађе биле назване ’тарсиским бродовима‘ због тога што су могле да превале 4 000 километара од Феникије до јужне Шпаније, где се највероватније налазио Тарсис. *

По свему судећи, Феничани нису имали намеру да владају светом већ само да зарађују новац од њега. То су чинили тако што су оснивали трговачка насеља. Као трговци, постали су господари Средоземља.

Даље од Средоземља

У потрази за зарадом, Феничани су се отиснули и у воде Атлантског океана. Њихови бродови су наставили да плове уз јужну обалу Шпаније, док нису стигли до области која се звала Тартесос. Око 1 100. пре н. е., основали су град Гадир, данашњи Кадис у Шпанији. Та лука је постала један од првих великих градова у Западној Европи.

Феничани су трговали сољу, вином, сушеном рибом, кедровином, боровином, металним предметима, стаклом, везеним ручним радовима, финим ланом и тканинама обојеним чувеним тирским пурпуром. Које драгоцености је Шпанија имала да понуди за узврат?

Показало се да је јужна Шпанија најбогатије налазиште сребра и других племенитих метала у Средоземљу. Обраћајући се Тиру, главној феничанској луци, пророк Језекиљ је рекао: „Тарсис је с тобом трговао многим разноврсним благом. Његово сребро, гвожђе, калај и олово добијао си за своју робу“ (Језекиљ 27:12).

Недалеко од Кадиса, у близини реке Гвадалкивир, Феничани су открили наизглед неисцрпне залихе ових минерала, којих још има на том подручју, сада познатом као Рио Тинто. Из тамошњих рудника се већ око три хиљаде година добија веома квалитетна руда.

Када је успостављена стална прекоморска веза између Шпаније и Феникије, Феничани су стекли потпуну контролу над трговином шпанским сребром. Огромне количине сребра сливале су се у Феникију, па и у оближњи Израел. Израелски краљ Соломон придружио се феничанском краљу Хираму у пословним подухватима. Услед тога, у Соломоново време се сребро „сматрало безвредним“ (1. Краљевима 10:21). *

Премда су постизали велике успехе у трговини, Феничани су умели да буду сурови. Према неким тврдњама, понекад би намамили људе на свој брод, наводно да би им показали робу, а затим би их задржали на броду и касније продавали као робове. С временом су се чак окренули против својих некадашњих трговачких партнера, Израелаца, и продавали их у ропство. Због тога су јеврејски пророци упозоравали на то да ће феничански град Тир бити уништен. Та пророчанства је испунио Александар Велики 332. пре н. е. (Јоило 3:6; Амос 1:9, 10). Уништење Тира означило је крај феничанске ере.

Шта су оставили у наслеђе

Попут свих мудрих пословних људи, феничански трговци су састављали уговоре у писаном облику. Користили су алфабет који је био веома сличан старом хебрејском писму. Други народи су запазили предности феничанског алфабета. Уз мале измене, он је постао основа за грчки алфабет, из ког се касније развила латиница, једно од најзаступљенијих писама савременог доба.

Осим тога, важан феничански град Библос постао је центар за трговину папирусом, претечом данашњег папира. Коришћење папируса за писање водило је до појаве књига. У ствари, српска реч за најраспрострањенију књигу на свету, Библију, изведена је из имена Библос. Нема сумње да историјски записи о Феничанима и њиховим бродовима јачају уверење да се Библија чврсто заснива на чињеницама.

[Фусноте]

^ С временом је израз „тарсиски бродови“ почео да се користи када се указивало на врсту брода, на брод подобан за дуге пловидбе.

^ Соломонова флота ’тарсиских бродова‘ пловила је с Хирамовим бродовима. Вероватно су кретали из Есион-Гевера и трговали на подручју Црвеног мора и даље (1. Краљевима 10:22).

[Мапа на 27. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

ФЕНИЧАНСКИ ТРГОВАЧКИ ПУТЕВИ

ШПАНИЈА

ТАРТЕСОС

Гвадалкивир

Гадир

Корзика

Балеарска о.

Сардинија

Сицилија

Крит

Кипар

Библос

Тир

СРЕДОЗЕМНО МОРЕ

Есион-Гевер

Црвено море

АФРИКА

[Слика на 27. страни]

Новчић на ком је приказан феничански брод, период од трећег до четвртог века пре н. е.

[Слика на 27. страни]

Остаци феничанског насеља, Кадис, Шпанија

[Извор слике на 26. страни]

Museo Naval, Madrid

[Извори слика на 27. страни]

Новчић: Museo Arqueológico Municipal. Puerto de Sta. María, Cádiz; остаци: Yacimiento Arqueológico de Doña Blanca, Pto. de Sta. María, Cádiz, España