KADA je bio na zemlji, Isus je u svemu postupao poput svog Oca i na savršen način je ispoljavao njegove osobine. On je rekao: „Ništa ne činim sam od sebe, nego govorim onako kako me je Otac naučio [...] Uvek činim ono što je njemu ugodno“ (Jovan 8:28, 29; Kološanima 1:15). Dakle, ako osmotrimo kako je Isus gledao na žene i kako se ophodio s njima, možemo stvoriti sliku o Božjem gledištu i o tome šta on očekuje od njih.

Na osnovu onoga što piše u jevanđeljima, mnogi biblisti priznaju da se Isusovo gledište o ženama može nazvati revolucionarnim. Zašto? I što je još važnije, da li njegova učenja i danas ženama donose slobodu?

Isus nije smatrao da su žene seksualni objekti, već je uvažavao njihovo dostojanstvo. Prema gledištu nekih jevrejskih verskih vođa, kontakt sa suprotnim  polom mogao je samo izazvati požudu. Pošto se na žene gledalo kao na izvor iskušenja, nije im bilo dozvoljeno da u javnosti razgovaraju s muškarcima i morale su da nose veo kada izlaze iz kuće. S druge strane, Isus je savetovao muškarce da obuzdavaju svoje želje i ophode se sa ženama na dostojanstven način, a ne da ih isključe iz društva (Matej 5:28).

Isus je takođe rekao: „Ko se razvede od svoje žene i oženi se drugom, čini preljubu prema prvoj“ (Marko 10:11, 12). Na taj način je opovrgao uvreženo rabinsko učenje po kome su muškarci mogli da se razvode od žena „iz bilo kog razloga“ (Matej 19:3, 9). Većini Judejaca bila je strana pomisao na to da se preljuba čini prema ženi. Rabini su učili da muž nikada ne može počiniti preljubu, već da samo žena može biti neverna. Prema jednom biblijskom priručniku, „time što je izjednačio moralnu obavezu muža i žene, Isus je uzdigao položaj žena u društvu i njihovo dostojanstvo“.

Kako to koristi ženama danas. Na sastanke Jehovinih svedoka dolaze i muškarci i žene. Žene tamo nemaju razloga da strahuju od nepristojnih pogleda ni od neprimerene prisnosti, jer muškarci vode računa da gledaju „starije žene kao majke, a mlađe žene kao sestre — sa svom čestitošću“ (1. Timoteju 5:2).

Isus je nalazio vreme da poučava žene. Za razliku od rabina koji su smatrali da žene treba da budu neobrazovane, Isus ih je poučavao i podsticao da izraze svoje mišljenje. Primera radi, jednom prilikom nije želeo Mariji da uskrati pouku i time je pokazao da ženi nije mesto samo u kuhinji (Luka 10:38-42). Njegova pouka je takođe koristila Marijinoj sestri Marti, što se vidi iz njenih mudrih odgovora na Isusova pitanja nakon Lazareve smrti (Jovan 11:21-27).

Isusu je bilo važno kakvo gledište imaju žene. Većina Jevrejki je u to vreme smatrala da je žena srećna ako ima uglednog sina, pogotovo proroka. Jednom prilikom, jedna žena je rekla Isusu: „Srećna je utroba koja te je nosila!“ (Luka 11:27, 28). On joj je tada skrenuo pažnju na to da je duhovnost važnija i time joj pokazao da postoji nešto više od tradicionalne uloge žene u društvu (Jovan 8:32).

Kako to koristi ženama danas. Učitelji u hrišćanskoj skupštini rado slušaju komentare žena na sastancima. Oni cene to što zrele žene „poučavaju druge dobru“ svojim primernim ponašanjem u  svakoj prilici (Titu 2:3). Takođe cene njihov veliki doprinos propovedanju dobre vesti o Božjem Kraljevstvu (Psalam 68:11; videti okvir  „Da li je apostol Pavle zabranio ženama da govore?“ na strani 9).

Isus je pokazao da mu je stalo do žena. U biblijska vremena, ljudi su uglavnom više cenili sinove nego ćerke. U Talmudu se to vidi iz sledećih reči: „Blago onome ko ima mušku decu, a teško onome ko ima žensku decu.“ Neki roditelji su na ćerku gledali kao na veći teret — morali su da joj pronađu bračnog druga i daju miraz, a nisu mogli da očekuju da će ona brinuti o njima kada ostare.

Isus je pokazao da je život devojčice jednako vredan kao i život dečaka — uskrsnuo je kako sina udovice iz Naina tako i Jairovu ćerku (Marko 5:35, 41, 42; Luka 7:11-15). Nakon što je izlečio ženu koja je bila „opsednuta duhom zbog kog je već osamnaest godina bila bolesna“, Isus je za nju rekao da je ’Avrahamova kći‘, što je gotovo nepoznat izraz u jevrejskim spisima (Luka 13:10-16). Obrativši joj se s takvim poštovanjem i srdačnošću, on ne samo što ju je priznao kao punopravnog člana društva već ju je i pohvalio zbog njene velike vere (Luka 19:9; Galatima 3:7).

Kako to koristi ženama danas. Jedna azijska poslovica kaže: „Odgajati ćerku je isto što i zalivati komšijinu baštu.“ Očevi koji slede Hristov primer ne dozvoljavaju da na njih utiče takav mentalitet. Oni s ljubavlju brinu i o sinovima i o ćerkama. Roditelji koji služe Bogu staraju se da sva njihova deca dobiju dobro obrazovanje i zdravstvenu negu.

Isus je imao poverenja u žene. Na jevrejskim sudovima, svedočanstvo žene smatralo se jednakim svedočanstvu jednog roba. Josif Flavije, istoričar iz prvog veka, savetovao je: „Od žena ne primaj svedočanstvo, zbog lakomislenosti i ćudljivosti njihove.“

Sasvim suprotno tome, Isus je izabrao žene za svedoke svog uskrsenja (Matej 28:1, 8-10). Iako su one bile očevici pogubljenja i sahrane njihovog Gospoda, apostolima je bilo teško da im veruju (Matej 27:55, 56, 61; Luka 24:10, 11). Međutim, time što se prvo pojavio upravo ženama, uskrsnuli Isus je pokazao da smatra da su one jednako dostojne da budu  svedoci kao i njegovi drugi učenici (Dela apostolska 1:8, 14).

Kako to koristi ženama danas. U skupštinama Jehovinih svedoka, muškarci kojima su poverene određene odgovornosti uzimaju u obzir mišljenje žena. Takođe, muževi poštuju žene tako što ih pažljivo slušaju (1. Petrova 3:7; Postanak 21:12).

Kada muškarci slede Hristov primer, žene dobijaju poštovanje i slobodu koju im je Bog namenio od samog početka (Postanak 1:27, 28). Budući da ne zastupaju muški šovinizam, muževi koji primenjuju biblijska načela doprinose sreći svog bračnog druga (Efešanima 5:28, 29).

U vreme kada je Jelena počela da proučava Bibliju, ćutke je trpela maltretiranje u braku. Njen suprug je odrastao u nasilnom okruženju, gde su otmica mlade i maltretiranje žena bili uobičajeni. „Ono što sam naučila iz Biblije ulilo mi je snagu“, kaže ona. „Saznala sam da postoji neko ko me veoma voli, ceni i brine o meni. Takođe sam razumela da će moj muž, ako bude proučavao Bibliju, promeniti svoj stav prema meni.“ Njen san se ostvario jer je njen muž kasnije počeo da proučava i krstio se kao Jehovin svedok. „Postao je primer u pokazivanju samokontrole“, kaže Jelena. „Naučili smo da spremno opraštamo jedno drugom.“ Ona zaključuje: „Zahvaljujući biblijskim načelima, osećam da sam voljena i zaštićena u braku“ (Kološanima 3:13, 18, 19).

Jelena nije jedina koja je tako nešto doživela. Ima još mnogo žena koje su veoma srećne zato što zajedno sa svojim muževima nastoje da primenjuju biblijska načela u braku. U društvu suhrišćana pronalaze poštovanje, utehu i slobodu (Jovan 13:34, 35).

I muškarci i žene koji služe Bogu razumeju da su grešni i nesavršeni. Međutim, ako se približe svom brižnom Bogu i Ocu, Jehovi, imaju nadu ’da će biti oslobođeni robovanja‘ grehu i nesavršenosti i dobiti pravi život. Zaista divna nada, kako za muškarce tako i za žene (Rimljanima 8:20, 21).