Саосећање се дефинише као „способност да проживимо оно што неко осећа или кроз шта пролази замишљајући себе на месту те особе“. Психолог др Рик Хансон каже да нам је „саосећање у сржи“.

РАЗМИСЛИТЕ О СЛЕДЕЋЕМ: Зашто су људи обдарени саосећањем, особином која их издваја од свих других живих бића? Библија каже да је Бог створио људе по својој слици (Постанак 1:26). То значи да можемо опонашати његову личност и у извесној мери показивати његове дивне особине. Стога, када људи из саосећања помажу другима, они тиме заправо одражавају саосећање свог Створитеља, Јехове Бога (Пословице 14:31).

Бог саосећа с нама и никако му није драго када види да патимо. О древним Израелцима који су најпре трпели тешко ропство у Египту, а затим су још 40 година лутали по пустињи, Библија каже: „У свим њиховим невољама и он је осећао бол“ (Исаија 63:9). Запазите да Бог није само знао да они пате већ је и осећао њихов бол. „Добро знам муке које подносе“, рекао је (Излазак 3:7). „Ко дира вас, дира зеницу мог ока“ (Захарија 2:8). Када нас други повређују, то и њега боли.

Чак и када сами себе осуђујемо и сматрамо да нисмо вредни Божјег саосећања, Библија нас уверава: „Бог је већи од нашег срца и зна све“ (1. Јованова 3:19, 20). Бог нас познаје боље од нас самих. Он у потпуности разуме околности у којима се налазимо, какве нам мисли пролазе кроз ум и како се осећамо. Он саосећа с нама.

 Из Светог писма сазнајемо

• „Тада ћеш призвати Јехову и он ће те услишити. Завапићеш за помоћ и он ће рећи: ’Ево ме‘“ (ИСАИЈА 58:9).

• „’Јер ја добро знам шта намеравам с вама‘, каже Јехова. ’Желим да имате мир, а не невољу, да имате лепу будућност и наду. Ви ћете ме призивати, долазићете к мени и молићете ми се, а ја ћу вас услишити‘“ (ЈЕРЕМИЈА 29:11, 12).

• „Сакупи моје сузе у свој мех. Зар оне нису записане у твојој књизи?“ (ПСАЛАМ 56:8).

Да ли нам сазнање да Бог саосећа с нама може помоћи у борби с потешкоћама? Погледајмо Маријин пример:

„Када сам изгубила свог 18-годишњег сина који се две године борио с раком, била сам скрхана од бола и сматрала сам да је живот тежак и неправедан. Била сам љута на Јехову што није нешто предузео и излечио га!

„Шест година касније, рекла сам једној драгој и саосећајној пријатељици из хришћанске скупштине да осећам да ме Јехова не воли. Након што ме је сатима слушала без прекида, подсетила ме је на један библијски стих који ме је дубоко дирнуо. То су биле речи из 1. Јованове 3:19, 20, где стоји: ’Бог је већи од нашег срца и зна све.‘ Рекла ми је да Јехова разуме нашу патњу.

„Упркос томе, и даље сам била љута на Бога. А онда сам прочитала Псалам 94:19, где пише: ’Кад ме обузму неспокојне мисли, ти ме тешиш и уливаш ми мир.‘ Чинило ми се да су ти стихови написани само за мене! С временом сам могла да разговарам с Јеховом о ономе што ме је толико болело и то ми је много значило, јер сам знала да ме слуша и разуме.“

Колико је само утешна чињеница да нас Бог разуме и да саосећа с нама! Али зашто онда има тако много патње? Да ли нас Бог тиме кажњава за наше грехе? Да ли ће Бог окончати сву патњу? О томе ће бити речи у наредним чланцима.